Obećali su “sigurno i efikasno”. Dobili smo “iznenadno i neočekivano”

„Niko nikada ne sme da pita gde je bio drugi zec, a bilo ko ko je pitao ‘Gde?’ – mora biti ućutkan.”

U priči Watership Down grupa zečeva beži iz svog doma iz Sendleforda, uoči njegovog neposrednog uništenja od strane investitora za nekretnine. Krenu u potragu za sigurnim, novim domom i među svojim avanturama nailaze na još jednu farmu zvanu Cowslip. Tamo su svi zečevi neuobičajeno veliki, ljubazni i naizgled dobro hranjeni. Neko vreme, zečevi Sandleford misle da su pronašli sigurno utočište.

Postoji samo jedan problem: s vremena na vreme jedan od zečeva nestane. Ispostavilo se da je cela farma na zemlji farmera koji ih hrani i na drugi način brine o njima, ali onda postavlja zamke i s vremena na vreme ih uhvati u zamku kako bi uzeo njihovu kožu.

Postoji samo jedno pravilo u Cowslip’s Warren-u, nikome nije dozvoljeno da pita ili priča o bilo kom od nestalih zečeva.

Želim da svi koji ovo čitaju misle o dva broja postavljajući vam dva pitanja:

Pitanje #1) Koliko ljudi znate koji su umrli od COVID-a?

Prvi put sam počeo da primećujem histeriju o novom Koronavirusu koji se pojavio iz Kine u januaru 2020. (iako sada izgleda da je COVID već kružio svetom do sredine 2019.).

Kada sam saznao za to, slao sam e-poštu prijateljima i kolegama da nabave N95 maske i da nabavim namirnice i lekove. Izgledalo je loše. Do februara sam verovatno bio jedan od prvih ljudi viđenih po gradu sa maskom N95. U martu sam počeo da vodim tabelu koristeći R0, stope smrtnosti i vremena udvostručenja slučajeva koji su dolazili iz CDC-a, SZO i vrištave histerike poput Erica Feigl-Dinga :

Čuveni „HMOG Tvit“.

Gornji snimak ekrana je čuveni tvit „Sveta Bogorodice“, za koji se ponekad spekuliše da je zazvonio za početak globalne COVID panike. Feigl-Ding sam to smatra ključnim momentom, a od tada je obrisao i tvit. Arhivirano je ovde .

On je još uvek u tome, btw…

Kada se sve odvijalo, u početku sam se plašio. Moj grubi model je pretpostavio da ćemo do kraja maja imati 442.368 slučajeva sa čak 22.118 smrtnih slučajeva i to samo u Torontu. Do kraja jula 1,7 miliona slučajeva i 88.473 smrtnih slučajeva.

Ranije sam izneo šta se desilo i šta me je pretvorilo u skeptika : svaki dan bih uključivao nove slučajeve i brojeve smrtnih slučajeva sa gradskog, pokrajinskog i saveznog nivoa i do kraja maja sam shvatio da je moj model propao . Do jeseni sam znao da su brojevi slučajeva sranje (nije bilo važno koliko je ljudi pozitivno na PCR testu) i da su zaključavanja veći problem od virusa.

Neće biti 88.000 smrtnih slučajeva u celoj zemlji, a kamoli u Torontu (zvanični broj smrtnih slučajeva za celu Kanadu je sada 49,5 hiljada – a takođe sada znamo da je većina njih, više od 90%, bila sa COVID-om i nije od COVID-a. Toronto je imao oko 3,7 hiljada ukupnih smrtnih slučajeva u više od dve godine).

Naivno sam mislio da je ovo dobra vest. Sigurno su svi gledali podatke i sigurno su svi mogli da vide do sredine leta, da čak i prilagođeno sezonama i očekivanju novog talasa na jesen, ovo nije bilo ni blizu DOGAĐAJA NA TERMONUKLEARNOM NIVOU koji su promovisali određeni prognostičari.

Svi znamo šta se desilo umesto toga: do jeseni je postala punopravna religija i na dobrom putu ka psihozi masovnog formiranja.

Ali na početku toga, kada je izgledalo jako loše, zaključio sam da to znači da ćemo verovatno otprilike jednom nedeljno čuti o nekome iz naše šire porodice, kruga prijatelja ili kolega koji će umreti od ovoga. Isto kao i za slavne, večernje vesti bi bile zasićene odama i počastima vrednim ljudima koje je upravo oborio COVID. Možda bi jedan ili više članova moje uže porodice umrlo od ovoga. Možda bi. Bilo je strašno.

Sa naše tačke gledišta ovde početkom 2023. mogu da se setim samo tri poznate ličnosti koje su umrle od COVID-a: Džona Prajna, Hermana Kejna i na veliko zadovoljstvo ludaka od zerokovida: Meatloaf-a.

1. januara 2022. pretpostavio sam da je pandemija uglavnom završena . Tokom glavne serije COVID-a izgubio sam oko četiri osobe u svom društvenom krugu, nijednu od COVID-a ili čak sa COVID-om. Ta brojka ne računa još dvoje ljudi za koje sam znao u mom kraju koji su izvršili samoubistvo pod izolacijom.

Dakle, bez umanjivanja tragedije bilo kog od onih 49.000 Kanađana koji su podlegli COVID -u, moj broj za prvo pitanje je nula.

Pitanje #2) Koliko ljudi znate koji su umrli „iznenada i neočekivano“ u poslednjih 18 meseci?

Podsetite se kako sam očekivao da ću barem jednom nedeljno čuti o rođacima, poznanicima i kolegama koji su umrli od COVID-a, ali umesto toga nisam čuo ništa.

Međutim, kada su u pitanju rođaci, prijatelji i poznanici koji su iznenada i neočekivano umrli od srčanog udara ili nekog drugog nepredviđenog medicinskog događaja, u poslednjih godinu dana do 18 meseci… pa to je druga priča.

Tri. To su ljudi u mojim telefonskim kontaktima. Ljudi sa kojima sam razgovarao jednog dana ili jedne nedelje i koji su sledećeg dana ili nedelje bili mrtvi. Niko od ovih ljudi se nije borio protiv terminalne dijagnoze ili se bavio „velikim C“. Oni su samo trčali okolo, živeli svoje živote, a onda su umrli.

Pre COVID-a, pre vakcina , uvek je postojao čudan izveštaj o tome da je neko umro neočekivano – možda svakih nekoliko godina. Kako starite, sve više ljudi koje poznajete umire, ali obično postoji lukavstvo: dijagnoza, lečenje, zatim prolazak. Poznavao sam jednu osobu koja je umrla „iznenadno i neočekivano“ u januaru 2020. i to je bila prva iznenadna smrt u mom krugu u godinama.

Nisam statističar, ali četiri osobe koje poznajem lično su se pridružile redovima „iznenadnih i neočekivanih“ (od kojih su troje koronarnih), u rasponu od nešto više od godinu dana… pa to izgleda malo čudno. Razlog zbog kojeg mislim da sve ovo ima zajedničku nit kroz njih je troje od četvorice ovih ljudi, koje bih opisao kao ideološki posvećene COVID-u. Svi su imali svoje doze i u većini slučajeva svoje bustere.

U mom slučaju, broj za drugo pitanje je četiri.

Koji od tvojih brojeva je veći?

Which number is larger for the number of people within your circle of friends, family, colleagues and acquaintances who:

A) died of COVID since 2020, or

B) were vaxxed and then died “Suddenly and Unexpectedly”

— Mark Jeftovic, The ₿itcoin Capitalist (@StuntPope) January 14, 2023

U neobičnom slučaju korporativnih medija imamo svojevrsnu inverziju koja ukazuje na tip hipernormalnosti u svetu (preovlađujući zvanični narativ je toliko apsurdan i očigledno neistinit da je potreban čin namerne neuroze da bi se poverovalo).

Sećam se kada je COVID udario, ovde u Kanadi je bio jedan video snimak tela koji se iznosi iz kuće dok su spikeri bez daha hiperventilirali o širenju virusa. Bio je to isti video snimak i ponovo je korišćen nedeljama, čak mesecima.

Oni poslušno ignorišu talas iznenadnih smrti među našom omladinom, decom, pa čak i odraslima srednjih godina. Imamo video montaže koje kruže na Youtube-u i Rumble-u beskrajne salve ljudi koji padaju tokom prenosa uživo i u toku sportskih događaja, ali iz nekog razloga MSM ih sakriva.

Čini se da se u poslednjih nekoliko meseci ovaj tempo iznenadne smrti mladih odraslih ubrzao, a čini se da je zahtev za vakcinacijom ili čak pojačanjem uobičajen faktor za mnoge od njih.

Ako ih pretražite preko Gugla, dobićete samo rezultate na prvoj stranici „provera činjenica“ koje finansira Rojters i objašnjavaju zašto vakcine nemaju nikakve veze sa tim, ili MSM delove koji ovu epidemiju „sindroma iznenadne smrti odraslih“ okrivljuju za klimatske promene ili igranje video igrica.

Ako možete da se probijete kroz sve provere činjenica i raskrinkavanja, možete pronaći čudan mejnstrim deo koji zapravo razmatra mogućnost. U septembru je časopis Science Magazine skoro nevoljno priznao ,

„COVID-19 vakcine imaju retke, ali zabrinjavajuće srčane nuspojave. Miokarditis, zapaljenje srčanog mišića koje može izazvati bol u grudima i kratak dah, nesrazmerno je pogodilo starije dečake i mladiće koji su primili injekcije . Samo jedan od nekoliko hiljada u tim starosnim grupama je pogođen i najbrže se oseća bolje. Mali broj smrtnih slučajeva je probno povezan sa vakcinalnim miokarditisom širom sveta. Ali nekoliko novih studija ukazuje na to da srčanom mišiću mogu biti potrebni meseci da se izleči, a neki naučnici brinu šta to dugoročno znači za pacijente. Američka agencija za hranu i lekove (FDA) naredila je proizvođačima vakcina Pfizer i Moderna da sprovedu niz studija za procenu ovih rizika.

Neosnovano, sutra malo.

Ako želite da pogledate neke stvarne podatke o izveštavanju o neželjenim događajima vakcine koji dolaze od osiguravajućih kompanija, ili stvarne recenzirane istraživačke radove, ili podatke o apsolutnom višku mortaliteta koji upoređuju Covid sa primenom vakcine, preporučio bih Edvarda Douda „Nepoznati uzrok“ . Iz njega možemo samo da izvučemo neke sirove podatke koji predstavljaju prilično ubedljiv slučaj da bez obzira šta se zaista dešava, ignorisanje je čin novinarske zloupotrebe:

Sada znamo preko raznih deponija Tvitter fajlova da je Big Tech sve vreme primao njihova naređenja od vlade, obaveštajnih agencija i Big Pharma-e .

Ovo bi objasnilo zašto umesto da preduzimaju istraživačko izveštavanje na nivou Votergejta o velikom broju dece, sportista i mladih odraslih koji iznenada umiru ili imaju srčani udar, moždani udar i druga hitna medicinska stanja dobijamo upozorenja da dečju astmu izazivaju peći na gas.

Pitao sam se da li je moguće da je uočeni porast ovih izveštaja o iznenadnim smrtima rezultat samostalne petlje povećanog fokusa na ove događaje. Neka vrsta histerije za sebe. Zbog toga sam od početka COVID-a uvek pokušavao da pronađem brojeve i podatke – onda te podatke pratim tamo gde me vode. Često to nije isto mesto kao ono što vidim na televizijskom ekranu.

Svako može da pogleda grafikon, i pod uslovom da su podaci košer, da vidi kada nešto nije u redu.

Ovo je van Daudove knjige i dobijeno od podataka CDC-a je ukupna stopa viška mortaliteta za milenijume od pre pandemije.

Znamo da stopa preživljavanja od COVID-a dramatično raste kako se starost smanjuje. Ogromna većina smrtnih slučajeva COVID-a bila je kod starijih osoba (od kojih su mnogi bili primorani na lokalizovane epidemije gde su umrli zaključani i sami).

Dve stvari se ističu:

#1) Stopa viška smrtnosti raste kako se vakcine primenjuju

#2) Linija trenda ide u pogrešnom pravcu.

Od kada je uvođenje vakcine počelo, narativ oko njih se prilično radikalno promenio. Evo još jednog grafikona iz Cause Unknown, dodao sam napomene.

To su smrti koje se pripisuju COVID-u pre i posle uvođenja vakcina. Vakcine su trebale da to efikasno dovedu do nule. Ove vakcine su predstavljeni javnosti kao magični metak, originalne najave su bile „efikasne 95%“ (na virusu koji smo do tada poznavali, imao je stopu preživljavanja od 99,95%).

Sada se ispostavilo da vakcina ne samo da ne daje imunitet (bilo je svrsishodnije da se promeni značenje reči „vakcina“ ), nego čak nisu ni testirali da li smanjuje prenos (ako pokušate da potražite ili od ovih, samo dobijate više stranica članaka za „proveru činjenica“ )

Hvala,fektčekeri.

Celokupna poenta obavezne vakcine bila je premisa da su „vakcine zaustavile prenos“. Svi su ovo rekli. Oni vam sada kažu da to nisu rekli, a mediji, uz saučesništvo Big Tech-a, govore da to nikada nije bilo važno.

S obzirom da su konvencionalni narativi tako efemerni i da se jedna „teorija zavere“ za drugom potvrđuju (zaključavanja, curenje iz laboratorije, covid pasoši…) da li je čudo što ljudi postaju skeptični ili potpuno nepoverljivi prema našim institucijama i medijima?

Čini se da se tempo iznenadnih smrti i tragedija opasno povećava, ali kreatori politike, stručnjaci i mediji uglavnom udvostručuju vakcinaciju.

U ovom članku se tvrdi da je pre 2021. prosečan godišnji broj sportista koji kolabiraju na terenu bio 29, a da je od 2021. taj broj povećan na 1.652 (i dalje raste).

Sam članak GoodSciencing izvodi taj broj iz medijskih izveštaja o svakom pojedinačnom incidentu – i ima fusnotu sa atribucijom i vezom za svaki, svih 1.652.

Jedna tragedija nas deli od vila i baklji

Nepovezanost između onoga što prosečan čovek na ulici vidi da se dešava pred njihovim očima i onoga što im govore da se dešava (ili se ne dešava) od strane paternalističkih medijskih propagandista koji proveravaju činjenice uskoro će doći do tačke preloma.

Jedina stvar koja to može zaustaviti je da neki kreatori politike i stručnjaci počnu da gase motor i pokušaju da se izvuku ispred onoga što će biti neizbežna reakcija javnosti. Bojim se da se to neće dogoditi.

Previše je uloženo: ceo režim digitalnih ličnih dokumenata i zdravstvenih pasoša trebalo je da se izgradi na osnovu primene vakcine protiv COVID-a. Vaxports je trebalo da bude zvanično mazivo Velikog resetovanja. Ako se pokaže da su ove stvari ne samo neefikasne već i štetne, to će četvrtu industrijsku revoluciju vratiti decenijama unazad.

Biće potrebno mnogo vremena da se ponovo izgradi poverenje javnosti.

Vraćaju se tračci racionalnosti, gde počinjemo da vidimo da neke institucije preokreću kurs umesto da ga dupliraju.

Američka vojska je prošle nedelje okončala sve obaveze za vakcinu.

Region Jork (deo oblasti Velikog Toronta) takođe je okončao obavezne vakcine prošle nedelje. Grad Toronto prošlog novembra.

Ono što se nadam je da se tempo ovog povratka racionalnosti ubrzava, a obavezne vakcine su prošlost. U suprotnom se povećava rizik da se prvo dogodi neka vrsta „Džordža Flojda“. Tada se dešava posebno živa tragedija koju svi mogu videti i ona rasplamsava prigušeno ogorčenje, nepoverenje i neprijateljstvo u potpuni bes.

Izbor koji danas imamo je između potpunog moratorijuma na vakcine i neke vrste procesa „istine i pomirenja“ kako bismo pokušali da povratimo poverenje javnosti, ili nečega što više liči na vile i baklje (da ne spominjemo giljotine).

Mislim da bismo svi više voleli ovo prvo.

NultaTačka/ZeroHedge/BombThrower