Naučnici veruju da bi sistem isporuke “trojanskog konja” mogao uzrokovati porast slučajeva Gilen Bareovog sindroma.
Vakcina AstraZeneca može povećati rizik od ozbiljnog neurološkog stanja Gilan Bareovog sindroma (GBS) za što je možda kriv sistem za isporuku sadržaja vakcine, veruju naučnici, u otkriću koje bi se moglo primeniti na slične vakcine.- prenosi britanski Telegraf
GBS je retko stanje koje uzrokuje utrnulost mišića i bol, te može ometati kretanje, hodanje, gutanje, a ponekad čak i disanje.
Obično ga uzrokuje bakterija gastroenteritisa Kampilobakterija koja ima površinski omotač koji izgleda pomalo ljudski, pa ponekad može podstaknuti telo da napadne sopstvene nerve umesto da napadne bakterije, što dovodi do GBS-a.
Sada su naučnici sa University College London (UCL) otkrili porast slučajeva GBS-a u prve dve do četiri nedelje nakon vakcine AstraZeneca, ali ne i kod drugih vakcina, kao što su Pfizer ili Moderna .
Kao i mnoge vakcine, Oxfordova koristi oslabljeni adenovirus šimpanze za isporuku proteina korona virusa u telo, a naučnici su spekulisali da bi reakcija na adenovirus mogla biti odgovorna za porast slučajeva.
Adenovirus obično izaziva prehladu , ali naučnici počinju da misle da on takođe može da oponaša ljudske ćelije na sličan način kao Kampilobakterija, zbunjujući tako imuni sistem da napadne telo.
Glavni autor prof. Michael Lunn (UCL Queen Square Institute of Neurology) rekao je: „U ovom trenutku ne znamo zašto vakcina može uzrokovati porast GBS-a.
“Može biti da je došlo do nespecifične imunološke aktivacije kod osetljivih pojedinaca, ali da je to slučaj, slični rizici mogli bi se primeniti na sve vrste vakcina.
“Stoga je logično sugerisati da vektor adenovirusa majmuna, koji se često koristi za razvoj vakcina, uključujući AstraZeneca, može predstavljati povećani rizik.”
Vakcine na bazi adenovirusa koriste se protiv širokog spektra patogena, tuberkuloze, HIV-a i malarije.
GBS pogađa oko 1.500 ljudi u Velikoj Britaniji svake godine, a 30 do 40 posto slučajeva nema poznatih uzroka, što navodi istraživače na sumnju da bi adenovirus mogao biti faktor.
Tokom kampanje vakcinacije protiv svinjskog gripa u SAD-u 1976. godine, došlo je do malog povećanja GBS-a povezanog sa vakcinom u to vreme, što je dovelo do toga da se naučnici zapitaju da li bi vakcina protiv Covida mogla imati sličan učinak.
Kako bi saznali, istraživači UCL-a su izvršili populacijsku studiju podataka NHS-a u Engleskoj kako bi pratili stope obolelih od GBS-a u odnosu na vremenski period uvođenja vakcinacije.
Između januara i oktobra 2021., 996 slučajeva GBS zabeleženo je u Nacionalnoj bazi podataka o imunoglobulinima Ujedinjenog Kraljevstva, ali je došlo do neobičnog skoka u izveštajima o GBS koji se dogodio između marta i aprila 2021.
Za ova dva meseca bilo je oko 140 slučajeva mesečno u poređenju sa istorijskim stopama od oko 100 mesečno – povećanje od 40 posto.
Analiza je pokazala da se 198 slučajeva GBS-a (20 posto) dogodilo u roku od šest nedelja od prve doze vakcinacije protiv Covid-a 19 u Engleskoj.
Podaci pokazuju da Johnson & Johnson vakcina povećava rizik od GBS
Nedavni podaci iz SAD-a takođe sugerišu da vakcina Johnson & Johnson-a – koja takođe koristi sistem ulaska adenovirusa – podiže rizik od GBS-a na slične nivoe kao i vakcina proizvođača AstraZeneca.
“Znamo da Pfizer i Moderna ne uzrokuju BDS, ali Johnson & Johnson i AstraZeneca uzrokuju, a jedina zajednička karika je vektor adenovirusa,” dodao je profesor Lund.
“Johnson & Johnson nije isti jer koriste ljudski adenovirus, ali je sličan i implikacije su široke jer se adenovirusi koriste u dosta vakcina i genetskih terapija.
Novo istraživanje objavljeno je u časopisu Brain.
