Podaci su se pojavili nakon uvođenja vakcina protiv COVID-a zbog analize njihove efikasnosti.
Jedno ključno zapažanje je činjenica da vakcine ne smanjuju prenos. Neki naučnici, poput epidemiologa sa Johns Hopkins-a, M. Kate Grabowski i Justin Lessler-a, tvrde da uprkos činjenici da vakcinisani pojedinci i dalje mogu da dobiju i prenesu virus, vakcine zaista pomažu u smanjenju njegovog prenošenja. Drugi nisu toliko sigurni, a postoje podaci koji objašnjavaju njihove sumnje.
Nova studija objavljena u Evropskom časopisu za epidemiologiju proučila je 68 regiona i 2947 okruga u Sjedinjenim Državama i nije pronašla vezu između nivoa vakcinacije i manje slučajeva COVID-a. Možda je to razlog zašto je, uprkos najvećoj stopi vakcinacije u zemlji, Vermont nedavno postavio svoj jednodnevni rekord u čitavoj pandemiji. Njihova prosečna sedmodnevna stopa slučajeva bila je 30 na 100 hiljada.
99,9 odsto građana u Vermontu starijih od 64 godine potpuno je vakcinisano, a 74 odsto u dobi od 18 do 64 godine potpuno je vakcinisano prema podacima.
Ovo nije za čuđenje, više studija je pokazalo da pojedinci vakcinisani protiv COVID-19 koji su pozitivni mogu nositi isto toliko virusnog opterećenja kao i pojedinci koji nisu vakcinisani protiv COVID-19, a pozitivni su.
U Ujedinjenom Kraljevstvu, sada je stopa zaraze među potpuno vakcinisanim veća nego kod nevakcinisanih u svim starosnim grupama većim ili jednakim 30. I vakcinisani i nevakcinisani se inficiraju i šire COVID u svim starosnim grupama.
Ali prema CDC-u, sve veći broj dokaza sugeriše da vakcine protiv COVID-19 takođe smanjuju asimptomatsku infekciju i prenos. Značajno smanjenje infekcija SARS-CoV-2 (i simptomatskih i asimptomatskih) smanjiće ukupne nivoe bolesti, a samim tim i prenos virusa SARS-CoV-2 u Sjedinjenim Državama.
Studija objašnjava da,
“Vakcine su trenutno primarna strategija ublažavanja za borbu protiv COVID-19 širom sveta. Na primer, tvrdi se da je narativ vezan za tekući porast novih slučajeva u Sjedinjenim Državama (SAD) vođen područjima sa niskim stopama vakcinacije. Slična priča je takođe primećena u zemljama, poput Nemačke i Velike Britanije. U isto vreme, Izrael koji je pozdravljen zbog brze i visoke stope vakcinacije takođe je doživeo značajan porast slučajeva COVID-19”.
Istraživači sa Harvarda izjavili su da ćemo morati da naučimo da živimo sa COVID-om i njegovim varijantama, baš kao što smo učinili isto za razne viruse koji već ubijaju desetine i milione ljudi godišnje, poput prethodnih koronavirusa, na primer.
Ukratko, iako treba uložiti napore da se stanovništvo podstakne na vakcinaciju, to treba učiniti sa skromnošću i poštovanjem. Stigmatiziranje populacije može učiniti više štete nego koristi. Važno je da se drugi nefarmakološki napori u prevenciji (npr. važnost osnovne zdravstvene higijene u pogledu održavanja bezbedne udaljenosti ili pranja ruku, promovisanja čestih i jeftinijih oblika testiranja) moraju obnoviti kako bi se uspostavila ravnoteža učenja življenja sa COVID-19 na isti način kako nastavljamo da živimo 100 godina kasnije sa raznim sezonskim izmenama virusa gripa iz 1918. godine.
Ono na šta moramo obratiti pažnju je koliko smo spremni ići s drugim strategijama ublažavanja. Da li pretnja od COVID-a opravdava mere poput maski, vakcina i zaključavanja? Ove intervencije i ovlašćenja za hitne slučajeve date vladama, poput naloga za zaključavanje, uništili su živote milionima ljudi i možda su ubili više ljudi nego sam COVID. Na primer, samo glad vezana za COVID zbog zaključavanja može ubiti više ljudi nego sam COVID. Mnogi ljudi smatraju da bi ove mere trebalo učiniti neobaveznim.
Otprilike godinu dana nakon pandemije, profesorka Anna-Mia Ekstrom i profesor Stefan Swartling Peterson pregledali su podatke UNICEF-a i UNAIDS-a i došli do zaključka da je najmanje toliko ljudi umrlo kao rezultat ograničenja u borbi protiv COVID-a koliko je umrlo i od COVID-a.
S obzirom na stopu preživljavanja COVID-a i koliko je slična onome s čime smo se već bavili pre njegovog dolaska, poput bolnica sa malim kapacitetom, moramo se zapitati o čemu se zapravo radi u pandemiji? A šta se ovde dešava i zašto?
Zagovornici mandatorne vakcine tvrde da vakcine pomažu u smanjenju ozbiljnog COVID-a, kao i smrti od COVID-a, čime se smanjuje broj primljenih pacijenata u bolnicama. Postoje podaci koji to pokazuju. Ali, da li su intenzivne nege i bolnice pune zbog pandemije, ili je pandemija jednostavno dodak neadekvatnom zdravstvenom sistemu koji se već borio sa problemima malog kapaciteta?
Na primer, u Ontariju bolnice su odavno preopterećene. U 2017. godini polovina bolnica u provinciji imala je znatno više pacijenata od 100 odsto kapaciteta, to je oduvek bila norma i to je uvek bio globalni fenomen.
Studija objavljena u aprilu 2021. pokazala je da je 63 posto kreveta na odeljenju intenzivne njege (ICU) u američkim bolnicama bilo zauzeto pre pandemije.
Bolnički resursi su već ograničeni. Na primer, na 100.000 stanovnika postojala je značajna varijabilnost u kapacitetima provincija širom Kanade, sa prosekom od 0,9 u bolnicama sa intenzivnim odeljenjem (provincijski raspon 0,4-2,8), i samo 10 kreveta na intenzivnom odeljenju koji mogu da obezbede mehaničku ventilaciju (provincijski raspon 6–19) i 15 invazivnih mehaničkih respiratora (provincijski raspon 10–24).
Ovo nije nova informacija, dobro je poznata. COVID je jednostavno pogoršao ovo pitanje. Treba li da nastojimo sprečavanje hospitalizacija vakcinacijom kada je ovaj problem već bio prisutan pre COVID-a? Ili je našem zdravstvenom sistemu potrebna ponovna evaluacija?
Koje podatke iz bolnica imamo od prve godine pandemije koji bi mogli pokazati drugu perspektivu hospitalizacija? Nemamo ih mnogo, ali nova studija je pokazala da skoro polovina hospitalizovanih sa COVID-19 ima blage ili asimptomatske slučajeve.
„Studija je otkrila da je od marta 2020. do početka januara 2021. godine – pre nego što je vakcinacija bila široko rasprostranjena, i pre nego što je stigla varijanta Delta – udeo pacijenata sa blagom ili asimptomatskom bolešću bio 36 odsto. Od sredine januara do kraja juna 2021. godine, međutim, taj broj je porastao na 48 posto. Drugim rečima, studija sugeriše da je otprilike polovina svih hospitalizovanih pacijenata koji su se pojavili na kontrolnim tablama sa podacima o COVID-u 2021. godine mogla biti primljena iz nekog drugog razloga ili je imala samo blagu manifestaciju bolesti”. – “Naš najpouzdaniji broj u pandemiji gubi smisao.” Atlantik.
Šta je sa usredsređenim planom zaštite poput Velike Baringtonske deklaracije koji je zagovaran od početka ove pandemije? Ako je stopa preživljavanja zdravih ljudi mlađih od 65 godina toliko visoka, koliko se više može ponuditi zaštita od teških bolesti i smrti? Na kraju krajeva, klinička ispitivanja su pokazala veoma nisko smanjenje apsolutnog rizika za vakcine protiv COVID-a kada je u pitanju čak i zaraza COVID-om.
Stvari jednostavno nemaju smisla, a nauka i podaci koji otkrivaju ove mere kao štetne i dalje ostaju nepriznati, zanemareni i ismejani. Ovo nije odgovarajuća naučna debata, to je čista cenzura, kako je istaknuto u British Medical Journal-u u pogledu toga ko radi „proveru činjenica“ na platformama društvenih medija.
Naravno, vakcina zaista smanjuje šanse za smrt i ozbiljnu bolest, ali kako to opravdava da se naloži obavezno primanje kao uslov da bi se radilo i putovalo onima koji to ne žele uzeti? Kako je nevakcinisana osoba takva pretnja potpuno vakcinisanoj osobi u ovom slučaju? Zašto prirodni imunitet, za koji se sada pokazalo da je jači od vakcine, nije uključen u zdravstvenu politiku? Ovo takođe smanjuje šanse za dobijanje COVID-a ili ozbiljnu infekciju koja dovodi do smrti. Prirodni imunitet takođe olakšava teret bolnicama.
Postoji toliko pitanja bez odgovora.
“Otvoreni i pošteni diskurs ključan je za nauku i javno zdravlje. Kao naučnici, sada moramo tragično priznati da se 400 godina naučnog prosvetljenja možda bliži kraju. Počelo je sa Tycho Brahe-om, Johannes Kepler-om, Galileo Galilei-jem i Rene Descartes-om. Bilo bi tragično ako bi se završilo sa naukom kao jednom od mnogih žrtava ove pandemije”. – Dr Martin Kulldorff, profesor medicine sa Harvarda
Nemogućnost vakcina da zaustave prenos nije ništa novo
Smanjenje efikasnosti vakcina prilično je uobičajen fenomen za neke vakcine. Na primer, 2007. godine Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) sproveli su studiju o slabljenju imuniteta nakon dve doze vakcine protiv malih boginja, zauški i rubeole (MMR). Rezultati, objavljeni u Arhivu pedijatrije i medicine adolescenata, pokazuju:
• Oko 35% vakcinisanih sedmogodišnjaka je podložno subkliničkoj infekciji virusom boginja.
• Oko 60% vakcinisanih 15-godišnjaka je podložno subkliničkoj infekciji virusom boginja.
• Predviđeno je da do 24-26 godina 33% vakcinisanih odraslih osoba je podložno kliničkoj infekciji.
Shodno tome, skoro 50% školske dece i većina odraslih osoba vakcinisanih MMR vakcinom još uvek mogu biti zaraženi virusom boginja i širiti ga na druge, čak i sa blagim simptomima ili bez njih. Kako ne bi izazvali strah, ovi virusi nisu ozbiljni i imaju neverovatno niske stope smrtnosti.
Na početku pandemije, studija objavljena u časopisu Global Advances In Health & Medicine pod naslovom „Askorbat kao profilaksa i terapija za COVID-19 – ažuriranje iz Šangaja i američkih medicinskih ustanova“, objasnila je:
“Nedavna izjava grupe renomiranih kliničara za zarazne bolesti dala je saglasnost da su se programi vakcina pokazali neprikladnim za brzo promenljive viruse koji leže u osnovi ovih bolesti, a efikasnost se kretala od 19% do 54% u poslednjih nekoliko godina”.
Nulta Tačka/The Pulse
