Rat je predah od pandemije bar do JESENI -Prehladu za sad mijenja Rusija i Ukrajina

Nakon dve godine pandemijske histerije Covid narativu je ponestalo daha pa se sada povlači sa naslovnih strana, da bi je zamenila “Ruska agresija nad Ukrajinom”.

Notorni “filantrop” Bill Gates je prilikom Minhenske Bezbednosne Konferencije 18. februara konstatovao da je bitka protiv Covida izgubljena za farma industriju, ali da se rat protiv budućih pandemija nastavlja. Gates je tom prilikom bio prisiljen da prizna poraz: “Na žalost, sam virus, i naročito njegova Omikron varijanta, je jedna vrsta vakcine, on stvara imunizaciju B-ćelija i T-ćelija, i bio je efikasniji u širenju u svetskoj populaciji nego što smo mi bili sa vakcinama.” Time je Gates potvrdio ono što su svi sa pola funkcionalnog mozga znali od samog početka: vakcine su nemoćne protiv koronavirusa zbog njihovih brzih mutacija, kao i da prirodni imunitet pruža višestruko veću zaštitu, što je potvrdila Izraelska studija prošle godine. S druge strane, Gates je odmah “prognozirao” novu pandemiju sa još smrtonosnijim patogenom i potvrdio da će on i njegovi globalistički saveznici nastaviti da se brinu o našem kolektivnom zdravlju – drugim rečima, da ne odustaju od njihove agende zarobljavanja planete.

Da izbušeni Corona brod tone potvrdjuje činjenica da je Stéphane Bancel, izvršni direktor Moderna Therapeutics – drugi najveći proizvodjač mRNK vakcina – nedavno prodao deonice te firme u vrednosti od $300 milliona kao i brisanjem svog Twitter naloga. Predsednik i ostali direktori te firme su sledili njegov primer i prodali akcije čija se vrednost srozala 72% od avgusta prošle godine.

Prethodno se ispod medijskog radara provukla vest iz Indije da je Pfizer početkom februara povukao zahtev za odobrenje Covid-19 vakcina, što znači da je ono nedostupno na oba najveća svetska tržišta, Indija i Kina, kao ni u Ruskoj Federaciji. Indijska agencija za lekove je izjavila da ne može preporučiti Pfizerovu Covid-19 vakcinu zbog nuspojava  koje su zabeležene u drugim zemljama, kao i odbijanja te firme da u Indiji sprovede kliničko ispitivanje.

Jedna od tih mnogobrojnih nuspojava je opisana u studiji Journal of the American Medical Association (JAMA) koja je utvrdila da učestalost miokarditisa – potecijalno fatalne upale srčanog mišića – je čak 133-struko povećana kod muškaraca od 12 do 24 godina starosti nakon vakciniranja sa mRNK vakcinom. Ministarstvo Zdravlja Izraela, zemlje koja je imala privilegiju da prva na svetu primi Pfizerovo eksperimentalnu vakcinu, je 9. februara izdalo izveštaj ankete o nuspojavama nakon treće vakcine, po kojoj su dve trećine “boosterovanih” prijavili zdravstvene tegobe. Taj izveštaj je ubrzo uklonjen sa sajta ministarstva.

Indijskim vlastima sigurno nije promakla ni činjenica da Afrika, kontinent sa samo 6% vakcinisanog stanovništva, broji ubedljivo najmanji broj zaraženih i obolelih i da je tamo Covid-19 praktično nestao. Takodje im je poznato da je Indijska država Uttar Pradesh sa 230 miliona stanovnika, umesto vakcinom uspešno iskorenila Covid koristeći Ivermektin, lek koji tamo košta manje od $2 dolara za petodnevni tretman, dok se na zapadu za lečenje najviše koristi Remdesivir koji se pokazao kao neefikasan i toksičan lek čiji petodnevni tretman stoji preko $3.000.

Dok Bill Gates i njegova kohorta ne budu spremili njihov novi, opasniji, patogen, sva pažnja javnosti će biti usmerena ka zbivanjima u Ukrajini i predstojećem, manjem ili većem, okršaju koji je već duže vreme u pripremi. Zapadne medije tvrde da se ruski medved probudio iz dugog zimskog sna i odlučio da je sada vreme da proguta još jedan deo Ukrajinske teritorije. Ali ta bajka ne pije vodu: Rusija je pre osam godina bila u stanju da prisvoji istočnu Ukrajinu, i to bez velikog otpora, kada je 2014. mirno povratila Krim. Tada je Ukrajina bila vojno neuporedivo slabija nego danas, i dva njena pokušaja da silom povrati odbegle regije Donetsk i Lugansk su se neslavno završile. U medjuvremenu je Ukrajina od NATO pakta dobila vojnu opremu i obuku u vrednosti od više milijardi dolara, i svaka inkurzija unutar Ukrajine bi Rusija sada mogla skupo da plati. Zbog unapred spremljenih sankcija će Rusija puno izgubiti i malo dobiti od rata, ali od 2,5 miliona stanovnika Donetska i Luganska koji su na meti Kijevskog režima, njih polovina poseduje Rusko državljanstvo i Kremlj ima obavezu da im pruži pomoć. Rusija je 2014. odbila zahtev te dve republike za priznanje nezavistnosti, ali zbog najnovijih dogadjaja predsednik Putin  je 21. februara potpisao tu odluku. Tokom ceremonije Putin je, izmedju ostalog, izjavio:

“Poznato je da stranci kontrolišu Ukrajinske obaveštajne službe; SAD i NATO otvoreno koriste Ukrajinsku teritoriju u vojne svrhe. NATO planira da izvrši nekoliko velikih vojnih vežbi u Ukrajini radi jačanja svog prisustva. NATO je u gradu Očakov uspostavio komandni centar koji je u stanju da cilja i uništi Rusku Crnomorsku flotu. SAD i NATO su imali slične planove za Krim, ali im je narod Krima poremetio te planove. NATO se previše približio Ruskim granicama i pojava vojne infrastrukture u Ukrajini je pitanje koje je već odlučeno. NATO želi da dodje u Ukrajinu da bi mogao jako i iznenada da udari na Rusiju. Ukrajina će biti iskorišćena kao platforma za napad na Rusiju. Iz Ukrajine, NATO će moći da dosegne Rusku teritoriju do Urala. Tomahawk rakete će moći da dolete do Moskve za 35 minuta, dok NATO balističke rakete će dostići Moskvu za 5 minuta.”

NATO sile već godinama rade na postavljanju Ukrajinske zamke ruskom medvedu; ona je bila slabo kamuflirana ali se u javnosti malo znalo o njoj pošto su je medije ignorisale i stalno omaložavale upozorenja Rusije kada bi digla alarm o zbivanju blizu njenih granica. Slični scenario se odigravao pred Prvi Svetski rat, ali ovog puta svetske sile poseduju atomsko oružje i zato Rusija svo vreme nastoji da pronadje mirno rešenje, ali da su Ukrajina i njeni mentori željni mira oni bi već odavno sproveli Minsk II sporazum potpisan pre sedam godina koji je odobren od strane UN Saveta Bezbednosti čime su svi potpisnici, uključujući Velika Britanija i SAD, obavezni da se pridržavaju njegovih uslova, ali oni umesto toga podržavaju nepopustljivost Kijeva za centralizovanu nacionalističku državu, bez obećane autonomije za Donetsk i Lugansk, što je na kraju rezultiralo ovim ishodom.

Ali nije Rusija ta koja okupira Ukrajinu, već Amerika kada je organizovala i uložila $5 milijardi u Majdansku revoluciju i svrgavanju predsednika Viktor Janukoviča u vreme kada je Rusija bila preokupirana sa organizacijom zimskih Olimpijskih Igara u Sočiju, februara 2014. godine.

Sada se Rusiji uvode nove sankicje i Nemačka je već zaustavila certifikaciju Nordstream 2 gasovoda, i ako joj je taj plin neophodan zbog isključenja preostalih atomskih centrala ove godine. Jedina zemlja koja će profitirati od rata – ako ne bude došlo do nuklearne razmene – je Amerika, koja će Evropu još čvršće privući u svoje naručje, i NATO pakt koji već tri decenije luta u potrazi za svojim raison d’être. Putin je u intervjuu sa režiserom Oliver Stone potvrdio da je 2000. godine Billu Clintonu predložio da Rusija udje u NATO pakt, ali američki predsedenik nije imao interesa, pošto je Zapadu uvek potreban neprijatelj – ako nema istinskog, onda je i imaginarni dovoljan. Sada je njihov glavni cilj potpuna izolacija i destabilizacija Rusije radi stvaranja nezadovoljstva u društvu i unutrašnjeg otpora domaćih oligarha radi povratka Rusije u devedeste godine, kada je pokorni Jelcin predao Rusiju na milost i nemilost lešinarima sa Zapada.

Na sreću, ima dovoljno čestitih Amerikanaca kao što je Russel Bentley, Teksašanin koji kao dobrovoljac 2014. došao u Donbas i sudelovao u borbi protiva snaga Ukrajinskih “fašista”, kako ih on zove. On je za američki Jeff Rense radio otkrio da se linija razgraničenja nalazi na deset kilometra od centra grada i da Ukrajinci svakodnevno krše mirovni sporazum i granatiraju grad teškom artiljerijom koja je zabranjena za obe stane. Linija fronta se proteže na 320 km i sa druge strane se nalazi 150.000 regularnih Ukrajinskih trupa od kojih su, kako on tvrdi, 80% demoralisani i žele što dalje od fronta, ali njih podupire i kontroliše zloglasni Azov bataljon i nekoliko hiljada Blackwater plaćenika kao i ISIS teroristi koje je Erdogan doveo iz Sirije. Od kraja prošle godine je više desetina kargo aviona sletelo u Ukrajinu sa vojnom opremom i municijom NATO kalibra. Pored teške artiljerije i Turskih bespilotnih letelica, Ukrajinske snage su snabdevene modernim noćnim nišanima i digitalnom komunikacionom opremom; naspram njih se nalaze 30.000 dobrovoljaca koji brane svoje domove zastarelim oružjem i analognim radio stanicama koje se lako ometaju, tako da im je Ruska vojska jedina nada za opstanak u slučaju Ukrajinskog napada. Nešto se slično odigralo 2008. godine kada je Gruzija, koristeći Američku i Izraelsku vojno-tehničku pomoć, izvršila napad na otcepljene teritorije Abhaziju i Južnu Osetiju. Taj petodnevni rat se odvijao tokom olimpijade u Pekingu i tada je Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili tvrdio da se radilo o samoodbrani, što je istražna komisija EU odbacila 2009. godine kada je utvrdjeno da je Gruzija bila inicijator agresije.

Kada Ukrajinska kriza/rat bude prošao, svet može da očekuje novu, opasniju pandemiju koju je Bill Gates najavio. Tada će marionetski političari uvesti novi talas restriktivnih mera koji će rezultirati trajnim gubitkom preostalih ljudskih prava, kao što su sloboda govora i pravo na protest. Oni koji u to sumljaju bi trebali okrenuti pogled ka Kanadi, gde je odani djak Klausa Schwaba, novokomponovani diktator Justin Trudeau, preko noći uveo vanredno stanje i njegovim fašističkim dekretima oduzeo mogućnost političkim protivnicima da iskažu svoje nezadovoljstvo i da se suprotstave tim nelegalnim merama. Svi oni koji sudeluju ili finansijski podržavaju proteste kamiondžija sada rizikuju hapšenje, konfiskaciju imovine i blokadu bankovnih računa, a novinarima koji prate te mirne proteste koji ne pripadaju režimskim medijama takodje preti hapšenje.

Ako to dozvolimo i nastavimo se ponašati kao da je sve što se oko nas dešava normalno, onda je ulazak u novo Mračno doba neminovan.

“Oni koji su spremni da žrtvuju osnovnu slobodu radi prolazne sigurnosti ne zaslužuje ni slobodu ni sigurnost” – Benjamin Franklin