Ne miješajte više inteligenciju i načitanost: Evo kako da razlikujete obrazovanog čovjeka i genija!
“Svaka budala može nešto znati, ali poenta je razumjeti”, govorio je veliki Albert Ajnštajn
Ljudi u današnje vreme često mešaju obrazovanje sa inteligencijom i zato je bitno razgraničiti razliku.
Činjenica da je neko završio fakultet ili pročitao stotinu knjiga ne znači da je ta osoba inteligentna i da se može snaći u zamršenoj situaciji.
Razlika je znati i razumeti
Jedno je naučiti napamet, recimo, hemijsku formulu za nešto i kako tim putem stići do određene reakcije, a sasvim je drugo razumeti šta se zaista desilo.
Prepoznavanje određenih stvari je uglavnom površno i vezano za posmatranje i pamćenje. Ali, razumevanje je nešto puno dublje – pridona radoznalost koja nastoji da objasni razlog.
Inteligencija je podsticala velike umove da dođu do genijalnih otkrića. Sledili su tragove, bili znatiželjni, razmišljali, povezivali i istraživali nove mogućnosti koje su se smatrale nemogućim.
Širi kontekst je odraz inteligencije
Izolovano razmišljanje o određenim činjenicama je beskorisno trošenje vremena. Ali, spajanje tih činjenica da bi se stvorila veća slika je inteligencija.
Ljudi sa visokim Q doživljavaju određeni detalj kao deo velike slagalice, pa iznova traže drugi deo, treći, sve dok ne dobiju kompletnu sliku.
Oni razumeju odnos između nekih stvari, to je ono što pokušavaju da shvate, tu povezanost.
Osobe kojima inteligencija nije jača strana, ali su obrazovani i načitani imaju naviku da ne brinu preterano o stvarima koje su izvan njihovog suženog polja mišljenja.
Bitno je završiti besmislenu raspravu
Mnoge osobe su u stanju da se kvalitetno raspravljaju i brane svoje stavove, ali nekad to samo vodi svađi i negativnoj energiji.
Zato je bitnije znati zaćutati, popustiti i razrešiti neku situaciju svojom voljom.
Ljudi manje inteligencije, a koji su veoma obrazovani, imaju previše visoko mišljenje o sebi, kao da su ‘popili svi pamet sveta’ i, kada se raspravljaju, imaju snažnu potrebu da dokazuju kako su u pravu.
Ne razmišljaju na način da se od svakoga može nešto naučiti, nezavisno od toga koliko je neko obrazovan, načitan ili nije. Oni ne mogu da razumeju da čovek može biti vrlo inteligentan, da zna sve i svašta iako možda nikada nije išao u školu.
Treba znati kako nešto utiče na nekoga
Inteligentan čovek je u stanju da predvidi kako će njegovi postupci i reči uticati na druge ljude. To može biti empatija, ali ta sposobnost je odraz inteligencije pojedinca i ne može da se nauči iz knjiga.
Reč je o sposobnosti poistovećivanja sa nekim. Zatim se donose odluke koje su najbolje u određenoj situaciji. Ljudi koji tu sposobnost nemaju ne mogu da razumeju zašto njihove reči i postupci deluju na nekoga na određeni način i izazivaju određene reakcije.
Inteligentni uvek uče i slušaju druge
Inteligentni ljudi nikada neće imati utisak kako su najpamtniji na svetu.
“Najmudriji sam čovek jer znam da ništa ne znam”, govorio je Sokrat.
Inteligentni pojedinci su svesni svojih granica i spremni da priznaju kada nešto ne znaju, te saslušaju druge kako bi nešto naučili od njih.
Punjenje glave pregršt informacija je karakteristika ljudi koji veruju da su jako inteligentni, a zapravo su samo dobro obrazovani i načitani. Teško im je priznaju kada nisu u pravu, a drugi jeste. To je zbog toga što su ograničeni u načinu razmišljanja, prenosi The Spirit Science.
(stil)
