JEDU LI VAŠA DJECA POVRĆE?!
Kada ste zadnji put čuli da neko viče s prozora: “Uđi u kuću! Ručak!”
“Šta je za ručak?”
“Špinat!”
“A mogu li, molim te, još malo da ostanem vani, ne volim špinat?”
Ko od djece voli jesti špinat? Onako zelen u tanjiru, pa još kad se dodaju jaja pa sve izgleda… da ne opisujem dalje. To su svojevremeno znali neki pametni ljudi pa su dobre nutritivne vrijednosti špinata predstavili kroz animirani lik poznatog imena – MORNAR POPAJ. Znate već, snažan, svemoguć, Oliva ga obožava, a magija se dogodi nakon što pojede dozu špinata, koji od njega pravi snagatora, pa spasi Olivu od nasrtljivog Badže. Moja generacija je vjerovala u Popaja, svi smo htjeli biti kao on, ali ako je ikako moglo bez tog špinata. Jer, špinat i ne izgleda baš primamljivo.
Mornar Popaj uspostavio je osnove za vjerovanje da nam špinat daje snagu. Ipak, realnost je da špinat u stvari neće povećati mišiće, a krivac za sve je jedan zaboravljeni zarez. Njemački hemičar Erik von Volf utvrdio je da špinat sadrži gvožđe, ali je, sređujući svoje bilješke, zaboravio da upiše decimalni zarez. Umjesto da upiše kako 100 grama špinata sadrži 3,5 miligrama gvožđa, zapisao je da sadrži 35 miligrama. Ipak, uticaj Popaja na povećanje prodaje i konzumaciju špinata u Americi bio je ogroman. Kod nas je definitivno ušao u legendu.
Danas lakše razumijem te roditeljske muke. Želimo generalno da jedu više povrća iz jednostavnog razloga – jer je zdravo, ali se u kuhinji najveća borba upravo vodi oko toga i najteže je s djecom predškolskog uzrasta, kojoj red dobre čokolade ili keksa časkom izgura neku frćkavu brokulu ili grašak koji bježi po tanjiru.
Kada kući pokušavamo špinat predstaviti kao ukusnu zdravu, namirnicu koja od običnog dječaka za nekoliko kašika napravi pravog snagatora ne zna dijete za ovu decimalnu grešku, ćutimo. Bilo bi lakše da je Popaj tu, ali nema ga. Nestao je s TV-a i otišao u zasluženu penziju. Stoti je rođendan proslavio nedavno.
Danas nema Popaja, a nema ni Duška Dugouška, Zekoslava Mrkve. Nema ni mrkvu ko da popularizuje. Kada bi on zagrizao mrkvu i izgovorio onu čuvenu “Šta te muči, cakani” nema toga ko mrkvu ne bi probao. Sigurno u njoj ima neki moćni sastojak kada je zec tako važan i odvažan, kada njegov strah u jednom grizu nestane.
Duško Dugouško je radio dobru stvar. Promovisao je zdravu namirnicu punu vitamina K, C, E, B1, B2, B3, B6. Lako dostupnu. Nije skupa, marka za kilogram, a može se upotrijebiti na razne načine.
Prema mišljenju nekih, najbolje je da se jede sirova. Drugi, opet, tvrde da je najbolje kratko je prokuvati kako bismo maksimalno iskoristili njene vitamine. Šta god da uradite, nećete pogriješiti jer se beta karoten kratkim kuvanjem ne uništava. Mrkvu možete pariti, peći, sušiti, roštiljati, pirjati te pripremati salate, čorbe, zimnicu, piree, umake, sokove… Zbog svoje arome pogodna je i za slatka i slana jela.
Djeci dajte mrkvu narezanu na štapiće kao grickalicu. Mislim, pokušajte bar, sve znam…
Meni je mrkva super namirnica. Najveće iznenađenje se dogodilo kada sam je prvi put probao u kolaču. Eksperimentisanje u kuvanju mi nikada nije bilo strano i vidjevši koliko Amerikanci, pa i Irci, vole mrkvu u kolaču, nije bilo druge nego probati.
Pregledao sam puno recepata, neke sam testirao i jedan od njih se izdvojio. Mišljenja sam da ovaj kolač može svako da pripremi. Dobro je što se može pripremiti i dan prije. Može se poslužiti i gostima bez stida, ali ne morate im odmah reći da je to kolač od mrkve, jer neki neće htjeti probati. Nemojte ni vašoj djeci govoriti odmah od čega je kolač, tek nakon što ga pojedu otkrijte im tajnu. Ovo iz iskustva, naravno. Odličan je u ove zimske dane, uz čaj ili kafu, i ukoliko se odlučite da ga pripremite, evo recepta. Provjerenog, naravno !
Mrkva kolač
2 jaja 150 ml suncokretovog ulja 200 g smeđeg šećera 300 g rendane mrkve (izvagati nakon rendanja) 75 g sjeckanih oraha 175 g brašna 1 čajna kašika praška za pecivo 1/2 čajne kašike sode bikarbone 1 čajna kašika cimeta 1 čajna kašika mix začina Prstohvat soli
ZA GLAZURU 100 g krem sira Rendana kora narandže 200 g prosijanog šećera u prahu
Priprema
Zagrijte rernu na 150°C.
Pleh u kojem ćete peći kolač premažite maslacem i obložite papirom za pečenje. Prepručujem neki dublji, uži pleh.
U većoj posudi blago umutite jaja, da ih “prelomite”, dodajte ulje, šećer, rendanu mrkvu i sjeckane orahe.
Prosijte pa dodajte preostale suve sastojke i povežite drvenom kuhačom ili nekom većom metalnom kašikom.
Sipajte smjesu u pripremljen pleh i pecite u rerni 60 do 75 minuta. Provjerite čačkalicom nakon 60 minuta da li je kolač pečen.
Nakon pečenja ostavite da se kolač lagano prohladi u plehu, a potom ga pažljivo izvadite iz pleha i ostavite da se potpuno ohladi prije stavljanja glazure.
Dok se kolač hladi pripremite glazuru. Stavite u posudu krem sir, obavezno prosijte šećer u prahu i dodajte koru narandže. Naravno, pazite prilikom ribanja da ne zahvatite onaj bijeli dio jer će onda glazura biti gorka. Nanesite glazuru na hladan kolač i razmažite nožem. Nostalgija za vremenima kada se Duško Dugouško gledao u 7.15 postoji. On je danas dio legende i uživa u penzionerskim danima. Mrkva kolač, ovaj put, njemu u čast. Nije zaboravljen.
