Elektromagnetno zračenje: Zašto Wi-Fi i mobilni telefoni oštećuju ćelije
Kako misteriozni slučajevi mikrotalasnog sindroma nastavljaju da izbijaju na površinu, pojavljuju se sve veće sumnje oko štete koju izazivaju 4G, 5G i druga elektromagnetna polja (EMF). Međutim, mnogi ljudi ne znaju da je EMF suštinski element potreban našem telu, poput vode i vazduha.
Šta je tačno elektromagnetno zračenje?
Elektromagnetno zračenje, takođe poznato kao elektromagnetna polja ili EMF, jedna je od četiri fundamentalne sile prirode, zajedno sa gravitacijom, jakim nuklearnim i slabim nuklearnim silama. To je nevidljiva „sila“ koja postoji svuda, stvorena električnim nabojem i magnetnim talasima.
EMF obuhvataju svu svetlost i oblike života (pdf). Ljudi emituju i elektromagnetno zračenje, kao što je toplota, koja se može detektovati pomoću infracrvenih kamera.
Postoje različite vrste EMF-a.
EMF sa nižim frekvencijama od spektra vidljive svetlosti je nejonizujuće zračenje. Ovi EMF uključuju električnu energiju u dalekovodima, radiofrekventno zračenje (uključujući mikrotalasno zračenje) i infracrveno zračenje.
Nejonizujuće zračenje se obično smatra bezbednim za ljude jer ne može da ukloni elektrone iz atoma i molekula koji čine ćelije. Uklanjanje elektrona može oštetiti DNK, što dovodi ćelije u opasnost od raka.
S druge strane, jonizujuće zračenje, EMF sa višim frekvencijama, imaju više energije i mogu ukloniti elektrone. To uključuje ultraljubičasta svetla, rendgenske i gama zrake. Dugotrajno izlaganje njima može dovesti do raka.
Štetno na drugi način
Među „sigurnim“ EMF-ima, istraživanja sugerišu da radiofrekventni EMF-ovi – koji su često veštački – mogu da izazovu štetne zdravstvene efekte čak i bez uklanjanja elektrona.
Radiofrekventni EMF-i, koje najčešće emituju telefoni, Wi-Fi, pametna elektronika, Bluetooth uređaji i televizori, utiču na vibracije naelektrisanih čestica unutar tela, uzrokujući da menjaju putanje.
Profesor emeritus Martin Pall sa Vašingtonskog državnog univerziteta teoretizira da ova polja mogu promeniti električno okruženje oko naponski regulisanih kalcijumskih kanala koji se nalaze na ćelijskim površinama. Kanali se tada mogu otvoriti, izazivajući iznenadni priliv jona kalcijuma.
Ovo može dovesti do oksidativnog stresa unutar ćelija i uzrokovati oštećenje DNK, oštećenje ćelija, upalu, smrt ćelije i druge povezane patologije.
Gospodin Pall je izneo ovu teoriju nakon što je primetio da lekovi koji blokiraju ove naponsko vođene kalcijumske kanale takođe mogu da blokiraju EMF aktivnost. Kasnije ćelijske studije su pokazale da EMF mogu i inhibirati i aktivirati naponsko-zavisne kalcijumske kanale, što bi uticalo na još veći obim potencijalnih ćelijskih aktivnosti.
S druge strane, prirodni EMF poput vatre i svetlosti prvenstveno stvaraju toplotne efekte i oštećuju telo toplotom.
„Govorimo o dve skoro potpuno različite stvari“, rekao je gospodin Pall.
Razlika između veštačkih i prirodnih EMF
1. Veštački EMF su polarizovani, imaju snažniji uticaj
Polarizacija je ključna razlika između prirodnih EMF-a i veštačkih EMF-a.
Radiofrekventni EMF su polarizovani. Oni mogu imati značajniji biološki efekat jer svi njihovi elektromagnetni talasi putuju u uniformnoj orijentaciji.
„Oni se u osnovi ponašaju kao jedan objekat“, objasnio je gospodin Pall.
Nasuprot tome, prirodni EMF zrače nekoherentnu energiju koja se u suštini poništava. Na primer, vatra emituje toplotu i svetlost u svim pravcima, raspoređujući EMF podjednako po svojoj okolini.
2. Prirodni elektromagnetni talasi mogu imati isceljujuće dejstvo, neophodni su za telo
Neki prirodni EMF mogu čak i da izleče ljudsko telo.
Globalna pražnjenja munje proizvode oscilirajuće EMF u Zemljinoj atmosferi, poznate kao Šumanove rezonancije. Učestalost ljudskih moždanih talasa je u velikoj korelaciji sa Šumanovim rezonancijama, a pokazalo se da terapeutici koji koriste ove rezonance pomažu u spavanju. Neki naučnici sumnjaju da svemirska bolest (pdf) koju astronauti doživljavaju u svemiru može biti povezana sa ovim lišavanjem Šumanovih rezonancija.
Sunčeva svetlost takođe generiše korisne EMF kao što je infracrveno svetlo, koje poboljšava funkciju mitohondrija i pomaže u jačanju cirkadijalnog ritma.
„Mi [ljudi] smo zapravo elektromagnetna bića“, rekla je profesorka Magda Havas sa Univerziteta Trent za Epoch Times. „Baš kao što postoje esencijalni hranljivi sastojci, postoje i esencijalne frekvencije koje su nam takođe potrebne. Ljudske uši ne mogu čuti ove pulseve, ali telo reaguje na njih“.
Terapeutski uređaji koji emituju pulsne EMF, oponašajući prirodne impulse, korišćeni su za zarastanje kostiju i poboljšanje protoka krvi. Transkranijalna moždana stimulacija (TMS) je terapija koja oslobađa prolazne magnetne impulse u mozgu i koristi se za lečenje mentalnih bolesti.
3. Telekomunikacioni EMF pulsiraju, uzrokujući štetu
Dok prirodni EMF oslobađaju glatke, kontinuirane talase, većina radiofrekventnih EMF talasa je nestalna, pulsirajuća i potencijalno štetna (neke radiofrekventne EMF, kao što su analogni radio, emituju kontinuirane talase koji su potencijalno manje štetni).
„To je kao buka protiv muzike“, rekla je gospođa Havas.
Studije o potencijalnim zdravstvenim problemima koje uključuju radare, koji oslobađaju pulsirajuće radio frekvencije, počele su da se pojavljuju sredinom 1900-ih. Jedan izveštaj o vojnom osoblju koje je radilo sa radarom otkrio je da ovi ljudi obično imaju niži nivo cirkulišućih imunih ćelija, sa znacima oštećenja ćelija i DNK.
Slučajno i prekomerno izlaganje radaru dovelo je do toga da se vojni radnici žale na glavobolje, mučninu, umor, slabost i lupanje srca, za koje se ne može sa sigurnošću utvrditi da su povezani sa anksioznošću.
Izloženost 2G, 3G, 4G i Wi-Fi-ju je takođe povezana sa oksidativnim stresom, upalom, oštećenjem ćelija i smrću ćelija u studijama životinjskih i ljudskih ćelija (pdf).
Ove telekomunikacije su „kao slušanje udarnog čekića“, rekla je gospođa Havas.
Oni koriste impulse za prenos podataka na mobilne telefone, Wi-Fi uređaje i Bluetooth uređaje. Pošto ovi uređaji stalno moraju da provere veze sa obližnjim antenama, predajnicima za mobilnu telefoniju i Wi-Fi ruterima, pulsirajući EMF se šalju 24 sata dnevno, 365 dana u godini.
Jačina impulsa može da varira u zavisnosti od telekomunikacione aktivnosti. Kada su mrežni signali slabi ili kada telefoniramo unutar liftova, snaga impulsa se povećava.
Jači pulsevi ne moraju nužno značiti veću štetu. „Studije su pokazale da određeni opseg intenziteta proizvodi maksimalne biološke efekte“, rekao je gospodin Pall.
Međutim, što se više impulsa šalje, veća je verovatnoća potencijalnih bioloških efekata. Mreže viših frekvencija, poput 5G i 4G, proizvode više impulsa od 3G i 2G.
Trenutni industrijski standardi biološki „irelevantni“
Prema industrijskim standardima, naša tela ne smeju da pređu izloženost od 1,6 vati po kilogramu, u proseku na bilo koji 1 gram tkiva, tokom perioda od 30 minuta. Ovaj bezbednosni standard koji je postavila američka Federalna komisija za komunikacije (FCC) ostao je nepromenjen od 1996. godine.
Međutim, većina korisnika pametnih telefona već premašuje ovaj dnevni sigurnosni standard tako što svoje telefone drže u džepovima, nose ih u grudnjacima ili drže pored ušiju tokom poziva.
Štaviše, rekao je gospodin Pall, trenutni standard FCC, koji uzima u obzir prosečan intenzitet tokom nekoliko minuta, nije relevantan za biologiju.
Dok specifični intenziteti EMF-a mogu trajati samo nanosekunde, oni i dalje mogu predstavljati značajne biološke efekte, istakao je gospodin Pall. S obzirom na ovu karakteristiku, značajnije je odrediti vrhove intenziteta, a ne prosečne vrednosti.
To je kao da kažete da metak nije smrtonosan ako uzmete prosek njegove snage tokom pola sata, rekao je.
„Otiđite u regulatornu agenciju i kažite: ‘Bojim se da ću biti upucan puškom velike snage’,” rekao je gospodin Pall kao primer, “a njihov odgovor vama je: ‘Oh, vi ne treba da brinete o tome. Jer ako uzmete prosek sile na svom telu tokom perioda od šest ili 30 minuta, prosečni intenzitet se smanjuje za faktor od 100 miliona ili slično, tako da ne može ništa da vam naškodi“.
