Deca, ako su zaražena,ne mogu da šire Covid-19 na druge, bilo na drugu decu, druge odrasle osobe u njihovim porodicama, niti na njihove nastavnike, profesore, vaspitače. Ovo je vrlo jednostavno pokazano u studiji sprovedenoj u francuskim Alpima .
Ogromni podaci pokazuju da je teret teške bolesti ili smrti kod dece i adolescenata povezan sa SARS-CoV-2 vrlo nizak (statistički nula).
Švedski podaci Ludvigsona izveštavaju o 1.951.905 dece u Švedskoj (od 31. decembra 2020.) u dobi od 1 do 16 godina koja su pohađala školu uglavnom bez zaključavanja ili maski. Broj smrtnih slučajeva kod dece te dobije verovali ili ne 0. – https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/33406327/
“Uprkos tome što je Švedska držala škole i predškolske ustanove otvorenim, otkrili smo nisku učestalost težeg Covid-19 oboljenja među školskom decom i decom predškolskog uzrasta tokom pandemije SARS-CoV-2.”
A nedavna studija iz Nemačke u kojoj su navedeni podaci iz čak tri zvanična izvora pokazuje da je takođe broj srmtnih slučajeva kod dece od 5 do 18 godina 0, tokom perioda istraživanja. – https://www.medrxiv.org/content/10.1101/2021.11.30.21267048v1.full.pdf
Vlade i službenici javnog zdravstva pokrenuli su ovu pandemiju straha i propagande. Ali roditelji koji su voljni da to procene isključivo iz pozicije koristi naspram jasnog rizika mogli bi da se zapitaju: “Ako je mogućnost od teškog oboljenja ili smrti deteta od COVID-a ravno nuli, dok sa druge strane postoji vakcina koja uprkos skrivanju od strane medija pokazuje smrtonosne efekte nakon nuspojava, zašto bih onda svoje dete podvrgavao rizičnoj situaciji?”
A u prisustvu potencijalnih rizika, kao i činjenice da vakcina protiv Covid-19 jednostavno nije indikovana kod dece, zašto bi roditelj sebi dozvolio da vakciniše svoje dete sa vakcinama koje su još uvek eksperimentalne?
Deca bi trebala da žive normalno, slobodno, a ako su izložena SARS-CoV-2, možemo biti sigurni da u velikoj većini slučajeva neće imati ništa drugo do samo blage simptome, dok će u isto vreme razvijati prirodno stečeni imunitet imunitet koji je bolji od onog imuniteta stečenog vakcinom.
Pored zabrinutosti u vezi sa trenutnim ili dugoročnim posledicama novih mRNA vakcina kod dece, postoje jasni podaci koji ukazuju na to da vakcine možda neće biti tako efikasne protiv infekcije i širenja kao što je prvobitno objavljeno. Današnja situacija u svetu pokazuje baš to, da vakcine ako ništa drugo, nisu funkcionalne.
Ovde se zaista radi samo o odlukama o upravljanju rizicima koje nam pripada kao slobodnim ljudima (kao roditeljima). Ne radi se samo o nauci.
Ovo je veoma važno etičko pitanje. Stopa smrtnosti kod dece, npr. mlađe od 12 godina, je skoro ravna nuli. Nijedna politika zatvaranja i zatvaranja škola nije uspela i sve je propalo sa pričama o punim grobljima.
Maskirali smo našu decu, zatvorili škole, zaključali ih, izazvali navalu samoubistava kod odraslih kao i kod naše dece zbog ovakvih mera, a sada oni traže od vas da vakcinišete svoju decu vakcinom za koju ne postoje podaci o dugoročnim nuspojavama.
