Vakcinisana Kalifornija bilježi najveći broj iznenadnih smrtnih slučajeva u američkoj istoriji

Kalifornija je zvanično zabeležila jedan od najvećih ikad višak smrtnih slučajeva u Americi nakon vakcinacije u toj državi.

Covid vakcine odnele su živote najmanje 105.000 ljudi od 2020. U istom vremenskom periodu, 82.000 Kalifornijaca umrlo je iznad uobičajenih stopa smrtnosti.

Korigovano sa opadanjem stanovništva, ta brojka „prekomerne smrti“ koja nema veze sa Covidom postaje izuzetno alarmantna jer je država zabeležila pad stanovništva na približno isti nivo kao 2015.

Infowars.com izveštava: 2015. godine – očigledno nije bilo Covida – umrlo je 260.000 od tada 39 miliona stanovnika Kalifornije. U 2023. godini, ne uključujući novembar i decembar, 240.000 ljudi je umrlo ne od Covid-a (6.000 dodatnih ljudi je umrlo od Covid-a.).

Ekstrapoliranje podataka od godine do datuma za 2023. stvara konačnu cifru na kraju godine od 280.000 – 20.000 ljudi više nego što je umrlo 2015. To je ne-Covid, neutralan skok od 8%.

Drugim rečima, uprkos navodima određenih zvaničnika, stopa smrtnosti u državi NIJE se vratila na nivoe „pre Covida“ – 2019. godine pre pandemije umrlo je 270.000 ljudi sa najmanje 400.000 većim stanovništvom nego danas.

Zašto?

Dr Bob Vočer, medicinski predstavnik u UC-SF i vatreni pobornik strogih ograničenja pandemije, nije odgovorio na e-poruku iz Globe-a (odsutan zbog posla, kaže se u automatskom odgovoru), ali je nedavno rekao za San Jose Mercury News da je u „poslednje tri godine, ne samo da je bilo mnogo smrtnih slučajeva od Covid-a, bilo je mnogo dodatnih smrti od ne-Covid uzroka, koji se verovatno mogu pripisati ljudima koji nisu dobili medicinsku negu koju bi inače dobili“ kada su hitne pomoći bile prepune pacijenata sa Covidom (napomena – istinitost te tvrdnje hitne pomoći nije potvrđena), primetio je Vočer”.

Drugim rečima, pandemista Vočer je priznao da je sam odgovor na pandemiju u najmanju ruku doprineo značajnom broju viška smrtnih slučajeva, što je činjenica koja je agresivno i grubo negirana i – ako je pomenuta – dovela do cenzure i društvene ostrakizacije (i u mnogim slučajevima gubitka posla) od strane moćnika koji su vodili igru tokom pandemije.

Drugo priznanje u tom smislu nedavno je dao bivši direktor Nacionalnog instituta za zdravlje dr Frensis Kolins – šef Tonija Faučija.

U ovom video snimku, Kolins – koji je jednom pozvao na „razorno uklanjanje“ (vidi gore) onih koji su doveli u pitanje tešku reakciju na pandemiju(drakonske mere) – rekao je da su njegovi DC i javnozdravstveni slepci, pa, zaslepili probleme koje je njegov odgovor na pandemiju izazvao i još uvek izaziva:

Ako ste osoba iz javnog zdravlja i pokušavate da donesete odluku, imate veoma uski pogled na to šta je prava odluka, a to je nešto što će spasiti život. Nije važno šta se još dešava, tako da pridajete beskrajnu vrednost zaustavljanju bolesti i spasavanju života. Vi pridajete nultu vrednost tome da li ovo zapravo potpuno remeti živote ljudi, uništava ekonomiju i da li mnoga deca ne idu u školu na način od kojeg se nikada neće moći oporaviti. Kolateralna šteta. Ovo je način razmišljanja javnog zdravlja. I mislim da su mnogi od nas koji smo učestvovali u pokušaju da damo te preporuke imali takav način razmišljanja – i to je bilo zaista nesrećno, to je još jedna greška koju smo napravili.

Nepotrebno je reći da nije uključeno čak ni polovično izvinjenje. I Kolins je pogrešio u pristupu javnom zdravlju za koji se očigledno zalaže, jer je tokom moderne istorije uključivao analizu troškova i koristi i odmeravanje uticaja na društvo.

Javno zdravstvo, praktikovano na pravi način, pridaje značaj – i nikada ranije nije negiralo – „nultu vrednost da li ovo zapravo potpuno remeti živote ljudi, uništava ekonomiju i da li su mnoga deca ostala van škole na način od kojeg se nikada ne bi mogli sasvim oporaviti”.

„Imali smo potpuno pogrešne ljude na čelu u tačno pogrešno vreme“, rekao je profesor medicine sa Stanforda (i jedan od ljudi koje je Kolins pokušao da „ukloni“) dr Džej Batačarja. “Njihove odluke su bile kratkovidno smrtonosne.”

Da podsetim Kolinsa na posledice njegove odluke pored viška smrtnosti:

Masovna degradacija u obrazovanju. Ekonomska devastacija, kako zbog karantina, tako i sada od kontinuirane fiskalne noćne more koja muči naciju uzrokovana kontinuiranom federalnom preteranom reakcijom. Kritična šteta za razvoj društvenih veština dece kroz hipermaskiranje i izazivanje straha. Ukidanje poverenja javnosti u institucije zbog njihove nekompetentnosti i prevare tokom pandemije. Masovna erozija građanskih sloboda. Direktne teškoće izazvane nalozima vakcinacije itd. pod lažnom tvrdnjom da se pomaže bližnjem. Eksplozija rasta Volstrita izgrađenog na uništenju Glavne ulice.

Jasno razdvajanje društva na dva tabora – one koji su lako mogli da napreduju tokom pandemije i one čiji su životi potpuno preokrenuti. Demonizacija svakoga ko se usuđuje da postavi čak i osnovna pitanja o efikasnosti odgovora, bilo da se radi o samim vakcinama, zatvaranju javnih škola, poreklu virusa ili apsurdu beskorisnog javnog pozorišta koje je činilo veći deo programa. Pukotine stvorene u društvu i šteta uzrokovana giljotiniranim odnosima među porodicom i prijateljima.

Klevete i haos u karijeri koji su pretrpeli istaknuti stvarni stručnjaci (pogledajte Veliku Baringtonovu deklaraciju, čiji je koautor Bhattacharia) i jednostavno razumni ljudi poput Dženifer Sej jer su se usudili da ponude različite pristupe; pristupi – kao što je fokusiranje na najugroženije – koji su ranije bili testirani i uspeli.

Na nacionalnom nivou, broj smrtnih slučajeva od „svih uzroka“ od pandemije je rastao, iz očiglednih razloga, ali do danas taj trend je veći od uobičajenog.

Mogli bi postojati olakšavajući faktori za brojke u Kaliforniji, posebno pitanje predoziranja drogom. Od 2018. godine, stopa smrtnosti od predoziranja se udvostručila. Poslednji ukupni dostupni podaci su iz 2021. godine i pokazuju da je 10.901 osoba umrla od predoziranja. Iako nije izričito objavljeno za koji lek, velika većina je od predoziranja opioidima, a velika većina njih uključuje fentanil. U 2022. godini bilo je 7.385 smrtnih slučajeva povezanih sa opioidima, od kojih je 6.473 uključivalo fentanil.

Ali povećanje smrtnosti od predoziranja činilo bi samo oko 25% ukupnog povećanja „prekobrojnih smrti“, što znači da ima uticaja, ali ne može da objasni celu priču.

Tu je i pitanje smrti beskućnika. Beskućnici umiru po mnogo većoj stopi od ostatka stanovništva, a Kalifornija ima sve veći broj beskućnika u poslednjih nekoliko godina, uprkos novcu koji se troši na to pitanje. Međutim, barem deo tog povećanja može se – kao i kod predoziranja – pripisati fentanilu i stoga ih je teško izdvojiti kao diskretne brojeve.

Ova dva povećanja, međutim, mogu objasniti činjenicu da je stopa viška smrtnosti od „svih uzroka“ za one u starosnoj grupi od 25 do 44 godine (ima relativno veći broj smrtnih slučajeva od predoziranja i beskućništva) ostala – osim dve poslednje nedelje – iznad tipičnog istorijskog raspona.

Povećanje predoziranja (i smrtnih slučajeva povezanih sa alkoholom) je ranije bilo direktno povezano sa odgovorom na pandemiju. U Kaliforniji je bilo oko 3.500 više smrtnih slučajeva povezanih sa alkoholom tokom odgovora na pandemiju nego ranije: 5.600 u 2019. (pre pandemije), 6.100 u 2020., 7.100 u 2021., 6.600 u 2022. i 2023. do 6. godine.

To i dalje ostavlja otprilike polovinu viška smrtnih slučajeva neotkrivenim, što postavlja pitanja o bezbednosti same injekcije protiv Covid-a (injekcije, a ne vakcine). CDC navodi 640 smrtnih slučajeva u Kaliforniji direktno od vakcine i povećanje „štetnih efekata“ od injekcije u poređenju sa mnogim drugim stvarnim vakcinama. Stopa „nepovoljnih“ vakcina protiv Covid-a bila je jedan na hiljadu, dok je, za poređenje, oko jedan na milion za vakcinu protiv poliomijelitisa.

To znači da je verovatnoća da će osoba umreti od vakcine protiv Covid-a bila više od 9 puta veća od bilo koje druge vakcine i 6,5 puta da će biti povređena na neki način.

Ipak, to – prema državnim podacima – nije dovoljno da objasni povećanje.

Postoje još tri pitanja koja treba napomenuti: prvo, mnoga pitanja za brojanje su oko umiranja „od“ Covida naspram „sa“ Covidom i dalje, što znači da bi brojevi smrtnih slučajeva od Covida mogli biti povećani ako bi „sa“ bili združeni sa „od“.

Drugo, postoji ključna stvar „jatrogenih“ smrti – tj. smrti uzrokovane tretmanom. U ranoj fazi odgovora na pandemiju, učinjen je pritisak na mehaničku „ventilaciju“ pacijenata. Iz gornjeg članka:

evo uznemirujućeg poređenja: u oblasti Njujorka, stopa mortaliteta za sve pacijente sa COV intenzivne nege je bila 78%. u Stokholmu, stopa PREŽIVLJAVANJA bila je preko 80%. ovo je zapanjujuća razlika. ključna razlika: respiratori. Njujork ih je koristio na 85% pacijenata, Švedska ih je koristila štedljivo

U kombinaciji sa smeštajem pacijenata sa Covidom u staračke domove, broj stvarnih „samo“ ili „prirodnih“ (u nedostatku boljeg izraza) Covid smrti, opet, može biti povećan.

Državno odeljenje za javno zdravlje odbilo je da komentariše ovo pitanje.

Što nas vraća na Vačera i Kolinsa, gotovo slučajna priznanja da je sam odgovor mogao izazvati značajnu i stalnu štetu u brojnim ličnim i javnim sektorima.

Poređenje Kalifornije sa drugim državama takođe pokazuje zabrinjavajući trend, posebno kada se razmatraju posledice odgovora na pandemiju. Dok se, na primer, povećavala populacija, prekomerno povećanje stope smrtnosti na Floridi bilo je niže nego u Kaliforniji, kao što je bila i stopa smrtnosti od Covida, činjenica o kojoj guverner Gevin Njusom laže godinama.

Tokom same pandemije, nacija je videla porast smrtnosti od „svih uzroka“ – uključujući Covid – za oko 16% iznad normalnog. Koristeći tu metriku, jasno je da je i sam odgovor imao efekte – Kalifornija je bila 19,4%, a Florida 16,7%, uprkos veoma različitim odgovorima na pandemiju.

Zamislite, ako hoćete, imate bejzbol tim i imate dva šort-stopa, jedan koji zarađuje 10 miliona dolara godišnje i jedan koji zarađuje milion dolara. I ispostavilo se da su obojica podjednako talentovani – greške, statistika udaranja, itd. – i da je možda onaj jeftiniji čak i malo talentovaniji, ispostavilo se. Koja odluka je bila bolja za tim? Onaj jeftiniji, naravno.

To je prikladna analogija za države koje biraju kako da odgovore na pandemiju – Florida je smanjila broj igrača od 10 miliona dolara, dok ga je Kalifornija zadržala. Drugim rečima, dve države su imale isti učinak, ali po veoma različitim društvenim troškovima.

Čini se da ovaj obrazac potvrđuju mnoge brojke. Očigledno, različite države koje su na kraju bile niže od nacionalnog proseka imale su veoma različite pristupe: Severna Dakota i Nju Džersi su imali približno iste brojeve smrtnosti od svih uzroka, kao i Vašington (država) i Južna Dakota.

Ovo važi i za „visoku stranu“: Kalifornija i Montana, Oregon i Arkanzas su dva para koja su imala slične brojeve sa različitim pristupima.

Sve ovo postavlja dublje pitanje jer se čini da postoji mala ili uopšte direktna uzročna rezultujuća razlika između drakonskog odgovora na pandemiju i mekšeg odgovora.

A to nikako ne bi trebalo da bude slučaj: zatvaranje, maske, vakcine, socijalno distanciranje, zatvaranje škola i prodavnica i crkava i parkova, i sve ostalo je trebalo da proizvede jasnu razliku – da su pandemisti bili u pravu.

Ako su bili u pravu, razlika u rezultatima bi trebala biti očigledna i golim okom. Majami bi trebalo da izgleda kao Đenova nakon što su stigli brodovi kuge, dok bi Los Anđeles trebalo da izgleda kao Novi Eden. Ako je toliko bio opasan švedski „meki“ model kao što su pandemisti rekli, Stokholm bi trebalo da bude grad duhova.

Ali to uopšte nije tačno i zato su pandemisti očigledno/pogrešili: najoštrije metode su imale mali uticaj na krajnje rezultate.

Iako su postojale razlike između država, one ne mogu nužno biti direktno vezane za konkretan konstrukt politike (osim Havaja, koji se mogu odbaciti s obzirom na njihovu izolovanu geografiju). Tvrdi ili meki odgovor na pandemiju, na duge staze izgleda da to nije bitno u broju smrtnih slučajeva od Covida.

Ono što je učinilo – i još uvek jeste – važna je trenutna i dugotrajna šteta koju su tiranski odgovori naneli društvu u celini.

I – ako je višak smrtnih slučajeva u Kaliforniji pokazatelj – sam odgovor na pandemiju i dalje ubija ljude.

I to, takođe, definitivno ne bi trebalo da se dešava – da su pandemisti bili u pravu.

Još je problematičnije – i još više etički odvratno – ako su brojke smrtnih slučajeva Covid-a naduvane; broj smrtnih slučajeva od Covid-a od 105.000 samo je oko 20% veći od druge cifre viška smrtnih slučajeva ne-Covid-a od 82.000.

Drugim rečima, neto smrtni slučajevi „od Covid-a” možda se neće mnogo razlikovati od broja smrtnih slučajeva „od odgovora na Covid”.

A ta mogućnost je najstrašnija od svih.

Nulta Tačka/TPV