Studija: Vakcine za kovid se „integrišu“ sa ćelijama raka!
Naučnici su došli do uznemirujućeg novog otkrića dok su proučavali uticaj kontaminacije DNK u mRNA vakcinama protiv Covid-a.
Istraživač genoma Kevin McKernan otkrio je dokaz da se DNK pronađena u vakcinama Covida „integriše“ sa ćelijama raka.
Sekvenca šiljaka vakcine COVID-19 otkrivena je u dve vrste hromozoma u ćelijskim linijama raka nakon izlaganja mRNA vakcinama protiv Covid-a.
U izveštaju o svojim nalazima, Mekkernan upozorava da se „može javiti veliki broj abnormalnosti“ kada se sekvenca šiljaka integriše sa ljudskom DNK.
Očekuje se da će to biti „retki događaji“, ali se mogu desiti, primećuje Mekernan.
Od uvođenja injekcija mRNA protiv Covid-a, neki članovi javnosti su zabrinuti da vakcine mogu modifikovati ljudski DNK.
Zabrinutost je što vakcine kombinuju svoje sekvence sa ljudskim genomom.
Takozvani „proverivači činjenica“ su to opovrgli, međutim, insistirajući da se mRNA ne može integrisati u DNK.
Ipak, MekKernanove studije su otkrile da DNK u bočicama vakcine može biti sposobna da promeni ljudski DNK.
Ranije faze ovog istraživanja sproveo je profesor biologije na Univerzitetskoj bolnici Vircburg u Nemačkoj.
Rad profesorke Ulrike Kemerer otkrio je veze između injekcija i raka dojke i jajnika kod žena.
Kemerer je izložila ćelije raka Pfizer i Moderna mRNA vakcinama.
Profesorka je otkrila da je otprilike polovina ćelija eksprimirala šiljasti protein COVID-19 na svojoj ćelijskoj površini.
Ovaj izraz ukazuje da su ćelije raka apsorbovale vakcine.
McKernan je zatim izvršio sekvenciranje gena i otkrio da ove ćelije i njihove ćelije potomci sadrže DNK vakcine.
Nakon toga, testirao je da li je bilo koja DNK vakcine kombinovana sa DNK ćelije raka, proces poznat kao integracija DNK.
Integracija je veća zabrinutost kod zdravih ćelija nego ćelija raka jer narušava genetsku stabilnost i integritet ćelija, povećavajući rizik od raka.
Međutim, pošto ćelije raka već imaju nestabilnu DNK, efekti integracije DNK su manje jasni.
Trenutno, u biomedicinskim istraživanjima, većina eksperimenata se sprovodi na ćelijskim linijama raka, jer ih je lakše nabaviti, eksperimentisati i održavati u laboratoriji.
G. McKernan je otkrio sekvence DNK vakcine na dva hromozoma u ćelijskim linijama raka: hromozomu 9 i hromozomu 12.
Mašina za sekvenciranje je dva puta otkrila oba slučaja integracije.
Važno je dobiti dva očitavanja integracije DNK kako bi se osiguralo da integracija nije rezultat pogrešnog čitanja ili slučajne greške, rekao je on.
„Integracija genetskih informacija ’vakcine‘ u genom ćelija za mene nije bila takvo iznenađenje – više potvrda onoga što smo, nažalost, morali da očekujemo“, objašnjava on.
McKernan je rekao da nije iznenađujuće da je integracija otkrivena na samo dva hromozoma sa dva očitavanja svake integracije.
To je zato što je integracija retka, a geni moraju biti sekvencionirani mnogo puta da bi se dobili osetljiviji rezultati.
Trenutni nalazi su i dalje preliminarni, rekao je on.
Dodatni testovi su takođe potrebni da bi se utvrdilo da li se integracija DNK može preneti na ćelije raka potomaka i da li to može uticati na pacijente sa rakom.
Takođe, pošto je test sproveden u ćelijama raka, a ne u zdravim ljudskim ćelijama, ne sugeriše da bi se ista integracija dogodila u zdravim ljudskim ćelijama.
Međutim, Hiroši Arakava, istraživač na Institutu za molekularnu onkologiju koji ima doktorat iz molekularne biologije i imunologije, napisao je na svom blogu da se „ono što se dešava u kultivisanim ćelijama može desiti i u normalnim ćelijama“ nakon što je ispitao Mekkernanove podatke.
Njegov pregled Mekkernanovih podataka takođe je otkrio znake integracije DNK na hromozomima 9 i 12.
„Može se pojaviti širok spektar abnormalnosti [u normalnim ćelijama] u zavisnosti od mesta integracije genoma“, rekao je Arakava.
Dva događaja integracije u hromozom 9 desila su se na istom mestu, kao i događaji integracije u hromozom 12.
McKernan je rekao da su šanse da se ovo dogodi jedan prema 3 milijarde, naglašavajući da mesto gde se DNK integriše možda nije slučajno.
„Verovatno postoje žarišta za ovo“, rekao je on, naglašavajući da u ljudskom genomu skačući geni – kratki segmenti DNK sekvenci – imaju tendenciju da „skoče“ u visoko aktivirana područja DNK.
G. McKernan je rekao da veruje da je DNK vakcine veoma aktivna u ćelijama raka. Njegova mašina za sekvenciranje je 30 puta otkrila DNK ćelija raka, ali je 3000 puta otkrila DNK šiljaka.
Ne samo da je otkrio mnogo više nivoe DNK vakcine, već je otkrio i nove varijante u određenim segmentima DNK vakcine.
Ove nove varijacije DNK nisu primećene u nevakcinisanim ćelijama raka niti u vakcini koja nije bila izložena ćelijama raka.
DNK je prisutna u mRNA vakcinama protiv COVID-19 zbog procesa proizvodnje.
Ovo su potvrdili Američka uprava za hranu i lekove (FDA), Health Canada i Evropska agencija za lekove.
mRNA vakcine su napravljene od DNK; deo ove DNK ostaje u konačnom proizvodu zbog nedovoljnog klirensa.
