Saznajte šta je uzrok opadanja kose? Glavni krivci i kako ih spriječiti

Koreni vaše kose su čitav jedan mali svet.

Folikuli oko njih dostavljaju hranljive materije i stvaraju osnovne građevinske blokove za zdrav rast kose. Ali kada se ovaj osetljivi sistem poremeti, dolazi do opadanja kose.

Ovaj problem pogađa čak 80% muškaraca i skoro polovinu žena. Da biste ga efikasno rešili, važno je razumeti kako kosa raste i šta tačno dovodi do njenog opadanja.

Kako kosa raste?

Svi ključni procesi odvijaju se u folikulu dlake, gde se ćelije brzo dele i formiraju novu kosu. Rast kose prolazi kroz ciklus od tri faze:

Anagena faza (2–7 godina): kosa aktivno raste.
Katagena faza (nekoliko nedelja): rast usporava.
Telogena faza (3–4 meseca): kosa miruje, a zatim opada.

Na sreću, folikuli funkcionišu nezavisno, pa ne gubimo svu kosu odjednom. Zdrav odrasli čovek dnevno izgubi od 70 do 100 dlaka – i to je sasvim normalno.

Međutim, problem nastaje kada kosa koja opadne ne bude zamenjena novom.

Glavni uzroci opadanja kose

1. Genetika – neminovnost nasleđa

Rodni Sinkler, profesor medicine na Univerzitetu u Melburnu, opisao je slučaj čoveka koji je radio u finansijama i krivio stres za gubitak kose. Ali kada se vratio u Australiju, shvatio je da njegov brat blizanac – koji je uživao bezbrižan život na plaži – ima identičan problem.

Ispostavilo se da obojica pate od androgenetske alopecije, najčešćeg oblika ćelavosti, koji je čak 80% genetski uslovljen.

Hormon DHT (dihidrotestosteron) igra ključnu ulogu u ovom procesu. Kod osoba koje imaju više androgenih receptora u folikulima kose, DHT ih postepeno slabi i skraćuje fazu rasta. Na kraju, kosa postaje tanka, slaba i više ne može da izraste.

U SAD, 50 miliona muškaraca i 30 miliona žena pati od ovog oblika gubitka kose.

Da li se može sprečiti?

Ako se preduzmu mere na vreme, moguće je usporiti proces i sačuvati postojeću kosu.

2. Stres – nevidljivi ubica kose

Folikuli dlake su izuzetno osetljivi na stres. Hormoni poput kortizola mogu:

Prekinuti normalan ciklus rasta kose.
Produžiti fazu mirovanja folikula, sprečavajući oporavak.
Pokrenuti autoimune reakcije (alopecija areata).

Nedavna istraživanja su pokazala da se stres može bukvalno videti u kosi – analiza prvih nekoliko centimetara vlasi može otkriti nivo kortizola iz prethodnih meseci.

3. Nedostatak sna – tihi saboter zdravlja

Studije su potvrdile snažnu vezu između nesanice i gubitka kose. Ljudi sa poremećajima spavanja imaju i do 65% veći rizik od razvoja alopecije areate.

Nedostatak sna narušava balans hormona rasta i stresa, a istraživanja su pokazala da manje od šest sati sna po noći značajno povećava rizik od androgenetske alopecije.

4. Hormonski disbalans – nakon porođaja, bolesti ili operacija

Mnoge žene doživljavaju pojačano opadanje kose tri do četiri meseca nakon porođaja. Ovo je posledica naglog pada hormona, koji izaziva telogeni efluvijum – privremeni, ali dramatičan gubitak kose.

Sličan efekat mogu imati:

Bolesti i infekcije.
Operacije i teški medicinski tretmani.
Nagli gubitak težine ili stroge dijete.

Dobra vest je da je ovaj tip opadanja kose obično privremen, a kosa se oporavlja nakon što se telo stabilizuje.

Svaki dan pravimo greške koje uništavaju kosu

Loša ishrana

Prerađena hrana, šećeri i loše masnoće izazivaju upale i oksidativni stres, što može oštetiti folikule kose. Studije su pokazale da ishrana bogata masnoćama može čak izazvati gubitak kose kod zdravih miševa.

Prečesto ili retko pranje kose

✔ Retko pranje – masnoća i prljavština zapušavaju pore i oštećuju folikule.

✔ Prečesto pranje – agresivni šamponi (posebno oni sa sulfatima) isušuju i slabe kosu.

Stegnute frizure i uske kape

Zategnuti repovi, pletenice i teške ekstenzije izazivaju trakcijsku alopeciju – trajno oštećenje folikula zbog stalnog povlačenja.

Kako zaštititi kosu?

✅ Hraniti je iznutra – balansirana ishrana bogata vitaminima, proteinima i zdravim mastima.

✅ Štiti od spoljašnjih faktora – pažljiv odabir šampona i smanjenje mehaničkih oštećenja.

✅ Smanjiti stres – bolja organizacija vremena.

✅ Pravilno spavanje – minimum 7 sati kvalitetnog sna svake noći.

Zaključak: Bolje sprečiti nego lečiti

Kako kaže doktor Sinkler: