Ovo bi trebali znati: FLUOR… OTROVNI LIJEK ZA ZUBE
Fluor je toksični produkt aluminijuma i hemijski fertilajzer u industriji. Jedan je od glavnih sastojaka raznih želea, ispirača, te otpadna materija u pravljenju pesticida, mišomora, hlorofluorokarbona, fungicida, nematocida, anestetika, trankvilajzera, fluorisanih lekova, fluorisane vode, nervnog gasa, atomske bombe… i vaših pasti za zube. Tobože za zdrave zube ali danas se sve više postavlja pitanje da li je fluor otrovni lek za zube?…
FLUOR OTROVNI LEK ZA ZUBE
Danas je veoma teško pronaći pastu za zube bez fluora. Stav koji je “naučna zajednica” nemetnula stanovništvu je “koristite fluor jer bez njega ćete ostati bez zuba”. Zarad ove “lekovitosti” fluor se našao u svim pastama za zube, ispiračima za usta a sve češće postaje i osnovni sastojak vode iz našeg vodovoda. I opet ista parola: “pijte fluor i vaši zubi će biti zdravi”. Otkud ovolika briga sistema za zdravlje zuba nacije? Moglo bi se reći da društvo više brine o našim zubima i od nas samih. Briga je toliko narasla da jednostavno postaje sumnjiva. Iskustvo je pokazalo da kad god se “sistem” zabrine za dobrobit nacije, iza takve akcije stoji sasvim suprotna priča. Možda će neko reći da je narod postao i nezahvalan je sve je više onih koji počinju da se protive ovoj zabrinutosti stomatologa. U Americi 66% pijaće vode se trenutno fluoriše fluornim otpadom. Ali, od 1999. godine, više od 60 opština u SAD-u odbilo je da se voda fluoriše. 98% zapadne Evrope odbilo je da fluoriše vodu a zubi njihove dece podjednako su zdravi, ako ne i bolji od američke dece koja piju fluor. Istovremeno pojavile su se nove studije koje pokazuju fluor u drugom svetlu: Da li je fluor otrovni lek za zube? Kakva je to priča sa fluorom? Implikacije novih dokumentovanih dokaza, implikacije nekada zataškanih naučnih istraživanja koja su sada dostupna javnosti, zahvaljući otrićima naučnika poput Filis Malineks-a ili toksikologa poput Vilijem Markusa, dolazimo do saznanja da je nešto strašno pogrešno, da smo zavedeni i daleko od pravog puta i da je došlo vreme za promenu. Došlo je vreme da se progovori glasno, da se organizujemo i borimo za promenu.
Zdravo poreklo fluora
Budući da je fluor neizbežni nus-proizvod u industriji aluminijuma i činjenica da je vrlo toksičan, odlaganje i uklanjanje ovog balasta večiti je problem ove industrije. Metalna industrija je zbog problema sa fluorom konstantno u ratu sa širom i bližom okolinom u svom okruženju. Ovo stoga što je flour vodeći zagađivač vazduha, što je tvrdnja industrijskih stručnjaka nakon masovnih sporova koji su vođeni protiv industrijskih giganata. Najveća katastrofa prouzrokovana zagađenjem vazduha u SAD dogodila se u Donori, južno od Pitsburga, u Pensilvaniji za vreme praznika noći veštica. Tokom noći, nekoliko desetina ljudi je umrlo i nekoliko hiljada je obolelo zbog isparenja koje je dolazilo iz postrojenja US Stila. Nakon analize krvi, pronađena je velika količina fluora u uzorcima obolelih i umrlih. Dr Leonard Vajnstajn sa Kornel univerziteta je još 1983. izjavio da je npr. više tužbi u poljoprivredi podneto zbog štete nastale upotrebom fluora nego svih ostalih zagađivača zajedno.
Kako rešiti problem odlaganja fluora i pri tome izbeći velike troškove njegovog lagerovanja? Idealno bi bilo kada bi umesto nepotrebnih (i velikih) troškova u neutralisanju, taj fluor nekako prodali, negde utrapili…. Međutim, kad postoji dobra volja da se nešto uradi postoji i rešenje… Amerika je odjedamput, vrlo naglo, pokazala interesovanje za zdrave zube svojih sugrađana a fluor je bio taj “čarobni” lek koji bi to omogućio. Iza ove priče stoji pomenuta industrija i zubari. Prvu sugestiju da fluor treba dodavati vodi za piće, u gradskom vodovodu, dao je Džerald Koks, zaposlen u Melon Institutu u Pitsburgu. Da se podsetimo, Melon institut je bio vodeći zagovornik upotrebe azbezsta i industrije azbesta. Danas je ova firma zatrpana talasom tužbi koje protiv nje podnose građani, optužujući je za svoje povrede, bolesti i smrt. E sada, kada toj priči dodamo i industriju nuklearnog naoružanja, koja je imala svojih problem sa fluorom, jer se kod proizvodnje nuklearnih bombi koristi veća količina fluora, samim tim javlja se i potreba za ispitivanjem kako fluor deluje na ljude.
Ova afera sa fluorom počinje još u periodu hladnog rata. Proizvodnja atomskog naoružanja i težnja da se pobedi neprijatelj za Ameriku je bio veći prioritet nego zdravlje svojih sugrađana. Znajući da će se prilikom pravljenja atomske bombe koristiti ogromne količine fluora koje će neminovno dospeti do civila u širem područiju, još 1943. američki vojni vrh je planirao naučno istraživanje kojim bi ispitao ‘in vivo’ kako deluju male količine fluora na ljudski organizam. Čitav projekat je javnosti predstavljen kao naučno ispitivanje o korisnom dejstvu fluora u funkciji zaštite zuba od karijesa. Ovo je predstavljeno kao najnovije naučno otkriće (!) i kao zamorci su iskorišćeni stanovnici Njubarga (Newburgh) kojima je u vodovod stavljen fluor. Istraživanje je sprovedeno u periodu od 1945. do 1955. uz odobrenje i nadzor državnog odeljenja za zdravlje u Njujorku (!) Da se iza ovog državnog projekta nalazi vojska i da su svi vodećii istraživači i naučnici vezani za projekat izrade atomske bombe, niko nije znao. Bila je to državna tajna.
Projekt “Menhetn”
Glavno pitanje u istraživanju je bilo da li fluorid unet u organizam u malim dozama ima određene štetne ili korisne efekte na tkivo, zube, mozak. Ovo je upravo bilo ono što je interesovalo vojne glavešine u slučaju dugotrajnog hladnog rata. Ministarstvo odbrane je već imalo naučno istraživanje o delovanju flora na centralni nervni sistem i ono je rađeno upravo za vreme rada na projektu Menhetn 1944. godine u pouzdanom Ročester univerzitetu gde je šef toksikologije bio Harold. K. Hodž koji je bio i rukovodilac istraživanja. Ove nalaze je Komisija za atomsku energiju odmah cenzurisala, zbog “nacionalne bezbednosti”. Umesto pravih rezultata, avgusta 1948. godine u časopisu Američkog Stomatološkog Udruženja objavljena je falsifikovana verzija istraživanja. Tako su u rad unete izmene koje nikako nisu mogle dovesti u pitanje program izrade atomske bombe. Ključne figure koje su kao naučnici promovisali upotrebu fluora u vodi kao bezbednog i korisnog za zube su: dr Harold.K. Hodž (Projekat Menhetn) , Dejvid B. Ast (koji je vodio projekat Njubarg) i dr. Henri Trendli Din, zubar američkih javnih usluga, popularno nazvan “ocem fluorizacije”.
Pomenuti dr Harold Hodž, je u periodu hladnog rata bio veoma uticajan u naučnim krugovima i vodeći naučnik za upotrebu fluora u pijaćoj vodi. On je zastupao teoriju da je fluor bezopasan i da ne treba odlagati njegovu upotrebu u pijaćoj vodi s obzirom na “koristi” koje on nosi. Danas se zna da je taj isti dr Harold Hodž bio jedan od organizatora edsperimenata tokom kojeg su građani SAD-a bivali ozračeni plutonijumom u bolnicama u Ročesteru i Oukridžu.
Da rezimiramo: ako su dr Harold Hodž i univerzitet u Ročesteru ubrizgavali ljudima plutonijum i uranijum, a u isto vreme nas ubeđivali da je fluorizacija vode za piće potpuno bezopasna, šta povezuje ove dve stvari? Harold Hodž je bio glavni toksikolog projekta Menhetn. To je bio tim naučnika i inženjera koji su projektovali atomsku bombu tokom II svetskog rata i u prvim hodinama hladnog rata. Hodž je bio angažovan na ispitivanju toksičnosti hemikalija koje su korištene za proizvodnju atomske bombe. Jedna od hemikalija koja je izazivala najveću zabrinutost jeste fluor. Recimo, projekat za pravljenje bombe za Hirošimu, zahtevao je ogromne količine flouora.
Zato je projekat Menhetn bio zainteresovan za toksičnost fluora. Normalno, svi izveštaji koji su potvrđivali toksičnost fluora, proglašavani su državnom tajnom, jer se nikako nije smelo dozvoliti da ti izveštaji izazovu nemire u javnosti koji bi ometali proizvodnju nuklearnog oružja.
Kako bi se fluor što bolje nemetnuo građanima, cela akcija ispraćena je adekvatnom PR kampanjom uz podršku države a ceo taj posao vodio je Edvard Bernejs, nećak Sigmunda Frojda, koji je krenuo sa kampanjom koja je uključivala lekare i zubare. On je tvrdio da ako se lekari i zubari ubede u ispravnost fluora, narod će prihvatiti njihove savete jer običan čovek veruje svom lekaru tj. zubaru. To je bio metod koji je Bernejs upotrebio da bi reklamirao fluor. Mada, veoma mali broj zubara zna da fluor koji se koristi kod fluorizacije vode i nije farmaceutski proizvod, nego industrijski otpad fosfatne industrije Floride. Pedesetih godina ova kompanija dobila je veliki broj tužbi od strane okolnih farmera čija stoka i letina stradala zbog velike količine fluora. Fosfatna industrija danas ne mora da se brine oko odlaganja ovog otpadnog fluora već ga ceisternama razvoze širom zemlje i isipaju u vodovode.
Dr Filis Malineks, iz nacionalnog zubnog instituta, radila je na ispitivanju neurotoksičnosti hemikalija. Ona je otrila da fluor, u veoma malim dozama, izaziva efekte slične sindromu nedostatka pažnje, probleme sa pamćenjem i hiperaktivnosti, kao i pad intelegencije. Kada je dr Filis predstavila svoj rad, jedan od prisutnih kolega je rekao: “da li shvataš šta govoriš? Govoriš nam da smanjujemo intelegenciju svoje dece.”
Zbog svojih izjava doktorka je otpuštena iz Forsajt dentalnog centra nekoliko dana nakon objave njenog istraživanja.
Fluor i kancer
Kako bi se utvrdila kancerogenost fluora, životinjama je dat fluor. Tako su pacovi koji su bili izloženi fluoru zadobili rak kostiju i jetre. I to oboljevanje je bilo prisutno apsolutno kod svakog pacova. Dr Vilijem Markus, jedan od najuglednijih toksikologa, koji je vodio ova ispitivanja i koji je objavio pomenute rezultate, otpušten je, a federalni sudija izjavio je da je Markus otpušten jer se javno izjasnio protiv upotrebe fluora.
Ostale činjenice o fluoridima
Sadržaj jedne tube zubne paste sa fluorom dovoljan je da usmrti dete. U 1991.g. Regionalni Toksikološki Centar u mestu Akron, Ohio, USA, prijavio je smrtni slučaj kao posledicu ingestije 16mg/kg fluorida. Samo 2 grama fluorida dovoljna su da ubiju odraslog čovjeka. Jedna zubna pasta sa fluorom sadrži 1mg/gram fluorida.
Fluor otrovni lek za zube
Fluoridi se koriste za kontrolu i modifikaciju raspoloženja i ponašanja ljudi. Poznato je da su jedinjenja fluorida dodavani u pijaću vodu zatvorenika kako bi se držali poslušnim i kako bi se sprečilo da se suprostavljaju autoritetima, kako u nacističkim logorima za vreme Drugog Svjetskog Rata, tako i u sovjetskim gulazima u Sibiru. Fluoridi su medicinski klasifikovani kao protoplazmatički otrovi i koriste se za trovanje pacova. U septembarskom izdanju 1943.g. Žurnala Američke Medicinske Asocijacije, (the Journal of the American Medical Association), tvrdilo se sledeće, “fluoridi su generalni protoplasmički otrovi koji menjaju propustljivost ćelijske membrane inhibicijom određenih enzima. Tačan mehanizam ovakvog njihovog dejstva još uvek je nepoznat.”
Konzumiranjem fluorida kod ljudskih bića se generalno povećava stopa smrtnosti od raka. 1975.-te g. Dr. John Yiamouyiannis je objavio preeliminarne rezultate naučnog istraživanja koji su pokazali da ljudi koji žive u područjima fluoridizacije pijaće vode imaju veću stopu smrtnosti od raka od onih koji žive u područjima gdje se fluoridizacija vode ne odvija. Američki Nacionalni Institut za Kancer (National Cancer Institute) pokušao je da odbaci ovaj naučni rad, međutim, doktoru Yiamouyiannis-u se iste godine pridružio i Dr. Dean Burk, koji je bio glavni hemičar istog instituta do 1974. Oni su zajednički objavili dodatne studije i njihovi rezultati su kasnije uključeni u Kongresni Izveštaj kongresmena Delaney-a, koji je bio autor tzv. Delaney Amandmana, kojim se zabranjivalo dodavanje kancerogenih supstanci u ljudsku hranu. Ovi izveštaji su potvrđivali vezu između fluoridizacije i raka.
Na Novom Zelandu, 1990-te godine, Dr. John Colquhoun je nateran da se prevremeno penzioniše nakon što je objavio jednu naučnu studiju na 60000 dece školskog uzrasta i dokazao da ne postoji nikakva razlika u stopi kvarljivosti zuba kod dece koja žive na područjima gde se obavlja fluoridizacija vode od onih koji žive na područjima gdje se to ne čini. On je čak pronašao i to da veliki broj dece u fluoridiziranim područjima pati od dentalne fluoroze. Dr. John Colquhoun je javno objavio rezultate ovog svog istraživanja. Ne postoje naučni dokazi koji potvrđuju da su sredstva za ispiranje usta na bazi fluorida i tablete bezbedni za korištenje kod ljudi. 1989-te godine, Hildebolt, et al. sprovode naučnu studiju na 6,000 dece školskog uzrasta čiji rezultati dokazuju da nema nikakve koristi od upotrebe natrijum-fluorida. Naučni rad sproveden 1990.g. od strane Dr. John Yiamouyiannis-a na 39000 školske dece takođe potvrđuje da nema nikakve koristi od korištenja natrijum fluorida. 1992-ge godine, Michael Perrone, asistent advokatske kancelarije u New Jersey-u, USA, podneo je zahtev Američkom Zavodu za Zaštitu Zdravlja (FDA) da mu pruže sve informacije o bezbednosti korištenja i delotvornosti preparata fluora u obliku tableta i kapi. Nakon 6 mjeseci otezanja, Zavod za Zaštitu Zdravlja je priznao da nemaju nikakve podatke koji ukazuju na to da su ovi preparati delotvorni i bezbedni za korištenje. Oni su obavestili Perrone-a da će “verovatno morati da povuku te preparate sa tržišta.” Činjenica je, takođe, da alumijum u koji su zubne paste pakovane, pojačava dejstvo fluorida na telo čoveka. (aluminium oksid je u većini slučajeva ono što zubnim pastama daje belu boju.)
Fluor otrovni lek za zube
1976-te godine, Dr. D. Allman i njegovi saradnici sa Medicinskog Fakulteta Univerziteta Indiane (Indiana University School of Medicine), davali su životinjama 1 deo-na-milion (ppm) fluorida i otkrili da kod prisustva aluminijuma u koncentraciji od samo 20 delova na milijardu, fluorid je u stanju da prouzrokuje porast nivoa cikličnog AMP. Ciklični AMP sprečava pokretljivost belih krvnih ćelija kao i njihovu sposobnost uništavanja patogenih mikroorganizama.
[Journal of Dental Research, Vol. 55, Sup B, p. 523, 1976, “Effect of Inorganic Fluoride Salts on Urine and Tissue Cyclic AMP Concentration in Vivo”.]
“Fluoridizacija je najveća naučna prevara u ovom veku”
Izjava Robert-a Carlton-a, Ph. D., bivšeg naučnika Zavoda za Zaštitu Prirodne Okoline, USA, (EPA), 24 novembra, 1992.g. u radio emisiji “Marketplace” (Canadian Broadcast Company):
“U vezi fluoridizacije, Američki Zavod za Zaštitu Prirodne Okoline (EPA) mora odmah da dejstvuje kako bi zaštitio ljude; ne samo zbog podataka u vezi raka, nego i svih dokaza o osteoporozi, artritisu, mutagenim i drugim efektima.”
William Marcus, Ph. D., toksikolog EPA
Covert Action, Fall 1992, p. 66
Verovatno će zagovornici fluora nakon ovog teksta reći da je ovo još jedna prazna priča iz grupe “Teorije zavere” ali evo i nekoliko referenci ukoliko želite da se dodatno informišete:
Fluor reference:
- 1. Fluoridi ometaju sintezu kolagena što dovodi do njegovog razlaganja u kostima, tetivama, mišićima, koži, hrskavičnom tkivu, plućima, bubrezima i traheji.
[A.K. Susheela and Mohan Jha, “Effects of Fluoride on Cortical and Cancellous Bone Composition,” IRCS Medical Sciences: Library Compendium, Vol. 9, No.11, pp. 1021-1022 (1981); Y. D. Sharma, “Effect of Sodium Fluoride on Collagen Cross-Link Precursors,” Toxicological Letters, Vol. 10, pp. 97-100 (1982); A. K. Susheela and D. Mukerjee, “Fluoride poisoning and the Effect of Collagen Biosynthesis of Osseous and Nonosseous Tissue,” Toxicological European Research, Vol. 3, No.2, pp. 99-104 (1981); Y.D. Sharma, “Variations in the Metabolism and Maturation of Collagen after Fluoride Ingestion,” Biochemica et Biophysica Acta, Vol. 715, pp. 137-141 (1982); Marian Drozdz et al., “Studies on the Influence of Fluoride Compounds upon Connective Tissue Metabolism in Growing Rats” and “Effect of Sodium Fluoride With and Without Simultaneous Exposure to Hydrogen Fluoride on Collagen Metabolism,” Journal of Toxicological Medicine, Vol. 4, pp. 151-157 (1984).]
- 2. Fluoridi stimulišu stvaranje granula i potrošnju kiseonika u belim krvnim zrncima, ali sprečavaju taj proces kada je bela krvna ćelija izložena dejstvu neke strane supstance u krvi.
[Robert A. Clark, “Neutrophil Iodintion Reaction Induced by Fluoride: Implications for Degranulation and Metabolic Activation,” Blood, Vol. 57, pp. 913-921 (1981).]
- 3. Fluoridi smanjuju energetske rezerve i sposobnost belih krvnih zrnaca da uništavaju strane materije procesom fagocitoze. Čak i i mikro-molarne količine fluorida, ispod 1ppm (1-og dela na milion delova) mogu ozbiljno da suzbiju sposobnost belih krvnih zrnaca da uništavaju patogene mikro-organizme.
[John Curnette, et al, “Fluoride-mediated Activation of the Respiratory Burst in Human Neutrophils,” Journal of Clinical Investigation, Vol. 63, pp. 637-647 (1979); W. L. Gabler and P. A. Leong, ., “Fluoride Inhibition of Polymorphonumclear Leukocytes,” Journal of Dental Research, Vol. 48, No. 9, pp. 1933-1939 (1979); W. L. Gabler, et al., “Effect of Fluoride on the Kinetics of Superoxide Generation by Fluoride,” Journal of Dental Research, Vol. 64, p. 281 (1985); A. S. Kozlyuk, et al., “Immune Status of Children in Chemically Contaminated Environments,” Zdravookhranenie, Issue 3, pp. 6-9 (1987)]
- 4. Fluoridi zbunjuju imuni odbrambeni sistem i podstiću ga da napada tkiva svog sopstvenog tela i povećavaju brzinu rasta tumora kod ljudi koji su podložni raku.
[Alfred Taylor and Nell C. Taylor, “Effect of Sodium Fluoride on Tumor Growth,” Proceedings of the Society for Experimental Biology and Medicine, Vol. 119, p. 252 (1965); Shiela Gibson, “Effects of Fluoride on Immune System Function,” Complementary Medical Research, Vol. 6, pp. 111-113 (1992); Peter Wilkinson, “Inhibition of the Immune System With Low Levels of Fluorides,” Testimony before the Scottish High Court in Edinburgh in the Case of McColl vs. Strathclyde Regional Council, pp. 17723-18150, 19328-19492, and Exhibit 636, (1982); D. W. Allman and M. Benac, “Effect of Inorganic Fluoride Salts on Urine and Cyclic AMP Concentration in Vivo,” Journal of Dental Research, Vol. 55 (Supplement B), p. 523 (1976); S. Jaouni and D. W. Allman, “Effect of Sodium Fluoride and Aluminum on Adenylate Cyclase and Phosphodiesterase Activity,” Journal of Dental Research, Vol. 64, p. 201 (1985)]
- 5. Fluor sprečava stvaranje antitela u krvi.
[S. K. Jain and A. K. Susheela, “Effect of Sodium Fluoride on Antibody Formation in Rabbits,” Environmental Research, Vol. 44, pp. 117-125 (1987)]
- 6. Fluoridi ometaju rad štitne (tiroidne) žlezde.
[Viktor Gorlitzer Von Mundy, “Influence of Fluorine and Iodine on the Metabolism, Particularly on the Thyroid Gland,” Muenchener Medicische Wochenschrift, Vol. 105, pp. 182-186 (1963); A. Benagiano, “The Effect of Sodium Fluoride on Thyroid Enzymes and Basal Metabolism in the Rat,” Annali Di Stomatologia, Vol. 14, pp. 601-619 (1965); Donald Hillman, et al., “Hypothyroidism and Anemia Related to Fluoride in Dairy Cattle,” Journal of Dairy Science, Vol. 62, No.3, pp. .416-423 (1979); V. Stole and J. Podoba, “Effect of Fluoride on the Biogenesis of Thyroid Hormones,” Nature, Vol. 188, No. 4753, pp. 855-856 (1960); Pierre Galleti and Gustave Joyet, “Effect of Fluorine on Thyroid Iodine Metabolism and Hyperthyroidism,” Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism, Vol. 18, pp. 1102-1110 (1958)]
- 7. Fluoridi ispoljavaju štetna dejstva na razna tkiva u telu čoveka.
[T. Takamorim “The Heart Changes in Growing Albino Rats Fed on Varied Contents of Fluorine,” The Toxicology of Fluorine Symposium, Bern, Switzerland, Oct 1962, pp. 125-129; Vilber A. O. Bello and Hillel J. Gitelman, “High Fluoride Exposure in Hemodialysis Patients,” American Journal of Kidney Diseases, Vol. 15, pp. 320-324 (1990); Y. Yoshisa, “Experimental Studies on Chronic Fluorine Poisoning,” Japanese Journal of Industrial Health, Vol. 1, pp. 683-690 (1959)]
- 8. Fluoridi pospešuju razvoj raka kostiju.
[J.K. Mauer, et al., “Two-Year Cacinogenicity Study Of Sodium Fluoride In Rats,” Journal of the National Cancer Institute, Vol. 82, pp. 1118-1126 (1990); Proctor and Gamble “Carcinogenicity Studies with Sodium Fluoride in Rats” National Institute of Environmenrtal Health Sciences Presentation, July 27, 1985; S. E. Hrudley et al., “Drinking Water Fluoridation and Osteosarcoma,” Canadian Journal of Public Health, Vol. 81, pp. 415-416 (1990); P. D. Cohn, “A Brief Report on the Association of Drinking Water Fluoridation and Incidence of Osteosarcoma in Young Males,” New Jersey Department of Health, Trenton, New Jersey, Nov. 1992; M. C. Mahoney et al., “Bone Cancer Incidence Rates in New York,” American Journal of Public Health, Vol. 81, pp. 81, 475 (1991); Irwin Herskowitz and Isabel Norton, “Increased Incidence of Melanotic Tumors Following Treatment with Sodium Fluoride,” Genetics Vol. 48, pp. 307-310 (1963); J. A. Disney, etal., ” A Case Study in Testing the Conventional Wisdom: School Based Fluoride Mouth Rinse Programs in the USA,” Community Dentistry and Oral Epidemiology, Vol. 18, pp. 46-56 (1990); D. J. Newell, “Fluoridation of Water Supplies and Cancer – An Association?,” Applied Statistics, Vol. 26, No. 2, pp. 125-135 (1977)]
- 9. Fluoridi izazivaju preuranjeno starenje kod ljudi.
[Nicholas Leone, et al., “Medical Aspects of Excessive Fluoride in a Water Supply,” Public Health Reports, Vol. 69, pp. 925-936 (1954); J. David Erikson, “Mortality of Selected Cities with Fluoridated and Non-Fluoridated Water Supplies,” New England Journal of Medicine, Vol. 298, pp. 1112-1116 (1978); “The Village Where People Are Old Before Their Time,” Stern Magazine, Vol. 30, pp. 107-108, 111-112 (1978)]
- 10. Ingestija fluora uz pomoć sredstava za ispiranje usta i sprečavanje karijesa kod dece je veoma opasna za njihov biološki razvoj, životni vek i opšte zdravstveno stanje.
[Yngve Ericsson and Britta Forsman, “Fluoride Retained From Mouth Rinses and Dentifrices In Preschool Children,” Caries Research, Vol. 3, pp. 290-299 (1969); W. L. Augenstein, et al., “Fluoride Ingestion In Children: A Review Of 87 Cases,” Pediatrics, Vol. 88, pp. 907-912, (1991); Charles Wax, “Field Investigation Report,” State of Maryland Department of Health and Mental Hygiene, March 19, 1980, 67 pages; George Waldbott, “Mass Intoxication from Over-Fluoridation in Drinking Water,” Clinical Toxicology, Vol. 18, No.5, pp. 531-541 (1981)]
Antioksidans komentar:
Konačna poenta: stručna javnost je veoma podeljena po pitanju fluora i zdravlja zuba. Budući da postoji jednaki argumenti “za” i “protiv” fluora, naš savet je da sve ove priče prihvatite sa rezervom a istina bi verovatno morala biti negde u sredini. Nije na vama da dokazujete na svojoj koži istinitost ove priče. Dok se situacija na ovom polju ne izbistri preporučujemo da fluor unosite samo u organskom obliku preko biljne ishrane a ne preko pasti za zube ili preko preparata kojim vas kljuka industrija. Izbalansirana i prirodna ishrana predstavlja bolji i zdraviji izvor fluora. Oni koji se hrane pravilno, sirovo i integralno, neće imati potrebe za većom količinom fluora poput onih koji su na rafinisanoj industrijskoj ishrani . U tom slučaju, normalna koncetracija fluora koju unosite ishranom biće sasvim dovoljna i korisna za vaše zube.
Fluor – naučna prevara
