“Nauka i javno zdravlje su slomljeni”: Svjetski poznati epidemiolog Dr Martin Kuldorf

“Nauka i javno zdravlje su slomljeni”: Svjetski poznati epidemiolog Dr Martin Kuldorf

Dr Martin Kuldorf je jedan od najkvalifikovanijih svetskih stručnjaka za pandemiju javnog zdravlja. Jedan od troje autora Velike Baringtonove deklaracije, koja mu je donela gubitak posla sa Harvarda.

Kao istaknuti epidemiolog i statističar, Kuldorf je dve decenije radio na otkrivanju i praćenju izbijanja zaraznih bolesti. Njegove metode se naširoko koriste širom sveta i u skoro svim državnim zdravstvenim odeljenjima u Sjedinjenim Državama, kao i od strane stotina ljudi u Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Kuldorf je takođe decenijama radio na bezbednosti vakcina, razvijajući globalno korišćene metode za praćenje neželjenih reakcija u novim vakcinama.

Njegov rezime na veb stranici Američke uprave za hranu i lekove (FDA) ima 45 stranica i uključuje listu od 201 recenziranog objavljenog članka u časopisima. Njegov rad je citiran više od 27.000 puta.

Od 2003. godine Kuldorf je radio na medicinskoj školi Univerziteta Harvard, prvo kao vanredni profesor populacione medicine, a kasnije kao profesor medicine.

U novembru su se Harvard i Kuldorf naglo razišli.

Kuldorf radije drži razloge privatnim, ali teško je zanemariti da se stavio na nišanu narativa o pandemiji rano u blokadi „15 dana za usporavanje širenja“ i od tada je platio cenu.

Hrabro je bilo da za naučnika iz javnog zdravlja koji je na vrhu svoje karijere da prizna da su „i nauka i javno zdravlje pokvareni“.

On je izjavio za The Epoch Times:

Iz nekog razloga je uspostavljen narativ javnih zvaničnika i nije vam bilo dozvoljeno da ga dovodite u pitanje — što je, naravno, veoma štetno, kako za pandemiju, tako i za to kako se nositi sa pandemijom, jer morate imati živu diskusiju kako bismo otkrili kako se najbolje nositi sa ovim stvarima

Ovaj Šveđanin je rekao da je pokušao da ukaže u martu 2020. da postoji veoma strm gradijent starosti u pogledu mortaliteta od COVID-19, bolesti izazvane virusom SARS-CoV-2.

Kuldorf je rekao da je pokušao da objavi rad u američkim medicinskim časopisima i mejnstrim novinama u kome se navodi da, iako svako može da se zarazi virusom, fokus treba da bude na zaštiti starijih i onih koji su pod visokim rizikom.

Njegov rad je bio odbačen sa svih strana.

„Mogao sam da objavljujem u Švedskoj, u tamošnjim glavnim dnevnim novinama tokom proleća 2020, tako da to nije bio problem“, rekao je on.

Ali Sjedinjenim Državama nije bilo dozvoljeno da vode debatu, što je veoma zabrinjavajuće.

Velika Baringtonova deklaracija

Njegovi rani napori kulminirali su Velikom Baringtonovom deklaracijom, objavljenom sa dr. Sunetrom Guptom i dr. Jaiom Bhatačaria u oktobru 2020. Deklaracija je pozivala na nijansiraniji pristup ograničenjima koja su nametnuta velikom broju zapadno društvo.

Najsaosećajniji pristup koji balansira između rizika i koristi od postizanja imuniteta krda je da se omogući onima koji su u minimalnom riziku od smrti da žive normalno kako bi izgradili imunitet na virus prirodnom infekcijom, uz bolju zaštitu onih koji su u najveći rizik – navodi se u deklaraciji.

Druga dva autora su takođe dovoljno kvalifikovana u ovoj oblasti. Gupta je profesor na Univerzitetu Oksford, epidemiolog sa ekspertizom u imunologiji, razvoju vakcina i matematičkom modeliranju zaraznih bolesti. Bhatačaria je profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stanford, lekar, epidemiolog, zdravstveni ekonomista i stručnjak za javno zdravlje koji se fokusira na zarazne bolesti i ranjivu populaciju.

Kuldorf je rekao da Velika Baringtonova deklaracija ne predlaže ništa novo.

To su samo osnovni osnovni principi javnog zdravlja koji su postojali u planu pripravnosti za pandemiju koji je pripremljen mnogo godina ranije – rekao je on.

Nekako je zapanjujuće da to nije praćeno od samog početka pandemije.

Konvencionalna nauka o javnom zdravlju smatrala je nepotrebnim i potencijalno štetnim zatvaranje škola i malih preduzeća, nametanju nošenja zaštitnih maski široj javnosti i stavljanje u karantin zdrave ljude.

Kuldorf je rekao da dokument nije namenjen političarima, naučnicima, pa čak ni lekarima – iako su ga hiljade njih potpisale.

Najvažnija publika je bila javnost – rekao je on – jer će javnost na kraju okončati ovu pogrešu politiku javnog zdravlja. Javnost, obični ljudi, snose posledice.

Rekao je da su autori želeli da posavetuju prosečnu osobu da je njihova intuicija ispravna, da ograničenja nisu zasnovana na nauci o javnom zdravlju – „pa kada im se suprotstavite, stojite na čvrstom naučnom tlu.“

Ključna stvar je bila da se razbije pretvaranje da postoji naučni konsenzus za ove blokade – kojeg nije bilo.

Izgled naučnog konsenzusa formiran je preko visokih zvaničnika javnog zdravlja kao što su dr Entoni Fauči, dr Frensis Kolins i dr Debora Birks, kao i korporativni mediji uz gušenje suprotstavljenih stavova.

„Zaista nema argumenata javnog zdravlja protiv deklaracije. Dakle, ako želite da ga kritikujete, morate… da izmislite laži o tome, a zatim da napadnete to, kao i da oklevetate ljude koji stoje iza toga. I uradili su obe te stvari“, rekao je Kuldorf.

Tek nakon silne e-pošte u decembru 2021. Kuldorf i američka javnost su morali da zavire iza zavese kako je bačena tradicionalna knjiga o pandemiji i kako su brzo oklevetani glasovi neslaganja.

Nakon zahteva Zakona o slobodi informacija, objavljeni su mejlovi koji su uključivali Faucija, direktora Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti (NIAID). E-mail Faučiju od Kolinsa, tadašnjeg direktora Nacionalnog instituta za zdravlje, poslat je nekoliko dana nakon što je objavljena Velika Baringtonova deklaracija.

„Ovaj predlog tri marginalna epidemiologa… izgleda da dobija veliku pažnju“, rekao je Kolins Faučiju u mejlu od 8. oktobra 2020. „Potrebno je brzo i razorno objavljeno uklanjanje njegovih prostorija. Još ne vidim ništa slično na mreži – da li je u toku?“

Kolinsov imejl u četiri reda navodi da je deklaracija uključivala „čak i supotpis dobitnika Nobelove nagrade Majka Livita sa Stanforda“.

Čini se da se Fauci u potpunosti složio sa Kolinsovim predlogom da se uklone autori i njihova deklaracija, slanjem odgovora u jednom redu.

„U nastavku stavljam deo iz Vired-a (magazina) koji razotkriva ovu teoriju“, napisao je on. Collins je odgovorio. “Odlično.”

U roku od jednog dana od razmene Kolins-Foči, Gugl je počeo da cenzuriše rezultate pretrage za „Veliku Baringtonovu deklaraciju“.

U narednom intervjuu, Collins je rekao da deklaracija „nije glavna nauka. To je opasno.“

Fauči je ovu deklaraciju nazvao „smešnom“ i „potpunom besmislicom“ u intervjuu za ABC.

Svetski poznati epidemiolog Dr Martin Kuldorf: Nauka i javno zdravlje su slomljeni

Usledila je histerija članaka iz korporativnih medija, sa zajedničkom temom omalovažavanja deklaracije i njenih autora.

Njujork tajms nazvao je fokusiranu zaštitu „virusnom teorijom“.

BuzzFeed je to nazvao „veoma kontroverznom preporukom“.

Forbs je kritičare deklaracije nazvao „pravim stručnjacima za zarazne bolesti i javno zdravlje“.

„Zagovornik protiv zaključavanja se pojavljuje u radijskoj emisiji u kojoj su prikazani poricatelji holokausta“, buknuo je naslov Gardijana, pozivajući se na Kuldorfov intervju u „Šou Ričija Alena“.

Greg Gonsalves, vanredni profesor epidemiologije na Jejlu, nazvao je fokusiranu strategiju zaštite „masakrom“ i „argumentom od slamke“ koji su proizveli „fantastični naučnici“, na Tviteru, nedelju dana nakon što je deklaracija objavljena.

Kuldorf, upitan da li je sebe ikada smatrao „sporednim epidemiologom“, rekao je:

Ne, nisam, ali pretpostavljam, kada čelnici javnog zdravlja pogreše, onda je čast biti marginalni epidemiolog.

Giganti društvenih medija kao što su Tviter i Fejsbuk skočili su na cenzuru i počeli da označavaju određene objave kao obmanjujuće, dok su trajno zabranjivali novinare kao što je Aleks Berenson.

Berensonov poslednji tvit pre čišćenja bio je o vakcinama protiv COVID-19.

„To ne zaustavlja infekciju. Ili prenošenje“, objavio je 28. avgusta 2021. „Zamislite to — u najboljem slučaju — kao terapeutik sa ograničenim okvirom efikasnosti i užasnim profilom neželjenih efekata koji se mora dozirati pre bolesti. I hoćemo da ga naložimo? Ludilo.”

NAJNOVIJI INTERVJU IZ BUNKERA! MARIO ZNA I ANA DRAGOVIĆ O SVIM ZABRANJENIM TEMAMA

Berenson, bivši novinar Njujork tajmsa, od tada je tužio Tviter.

Uvek vam mora biti dozvoljeno da dovodite u pitanje nauku – rekao je Kuldorf.

Nikada ne bi trebalo da ućutkamo tu debatu, da se pretvaramo da postoji neka osoba koja je „nauka“, koja ima sve istine.

„Mislim da se to dogodilo tokom ove pandemije i da je to sramota za naučnu zajednicu.

U intervjuu krajem novembra 2021, Fauči se obrušio na republikanske senatore koji su ga kritikovali.

„Oni zaista kritikuju nauku, jer ja predstavljam nauku“, rekao je Fauci za CBS.

Lični život

Kuldorf je imao 8 godina kada je prvi put došao da živi u Sjedinjenim Državama. Njegov otac, takođe naučnik, preselio je porodicu iz Švedske na jednogodišnji studijski odmor 1970. godine.

Bio je oktobar, a dve nedelje po dolasku u Teksas, Kuldorfova majka mu je rekla da obuče kostim i krene sa lokalnom decom.

Šetali smo po komšiluku, i gde god smo pokucali na vrata, davali su nam slatkiše. Tako da je to bilo prilično lepo za 8-godišnjaka. I od tada mi se sviđa ova zemlja

Kuldorf se vratio u Sjedinjene Države na nekoliko godina 1980-ih radi svog doktorskog rada, a početkom 90-ih, učinio je to trajno.

Prvobitni san Kuldorfa bio je da predaje matematiku i istoriju u srednjoj školi. Smeje se da je to još uvek rezervni plan ako se njegova trenutna karijera raspadne.

Očinstvo i dalje vidi kao svoj najvažniji posao. Kao samohrani otac sa 19-godišnjim sinom i blizancima od šest godina, provodi dosta vremena sa svojom decom.

Mislim da je najdivnija i najvažnija stvar u životu biti roditelj i gledati svoju decu kako rastu. Tako da sam uvek provodio dosta vremena sa njima otkako su se rodili. Uvek sam tome davao prioritet u odnosu na svoju karijeru.

Rekao je da su blizanci bili srećni tokom ograničenja pandemije u Konektikatu da imaju jedno drugo kao ugrađene drugove u igri. Njegov najstariji sin je imao 17 godina kada je počela pandemija.

Nisam bio zabrinut da će dobiti COVID jer sam znao da je rizik za njega mali. Ali bio sam veoma zabrinut za njegovo mentalno zdravlje. Pa sam ga nagovarao da ode tamo i igra košarku sa svojim prijateljima, da se druži sa njima, da radi te društvene stvari. Želeo sam da ima što normalniji život.

Zašto zauzeti stav?

Kuldorf je radio i na švedskom i na američkom polju zdravstvenih nauka, i pomno je pratio veoma različit, manje invazivan odgovor svoje rodne zemlje na pandemiju.

Članovi njegove porodice u nordijskoj zemlji shvatili su sve kada je zauzeo različit pristup američkom glavnom narativu o oštrim zatvaranjima, zatvaranju škola i obaveznim maskama.

Švedska je imala razumniji pristup tome, tako da im nije bilo čudno to što govorim

Nije nameravao da bude pobunjenik, a nije se mnogo krilo iza Kuldorfove odluke da krene u suprotnost kada je video da je oproban odgovor na pandemiju odbačen.

Mislim da nemam izbora. Pošto sam dve decenije radio na izbijanju zaraznih bolesti i oni su uspostavili politiku koja je u suprotnosti sa osnovnim principima javnog zdravlja, ne mogu samo da ćutim. Moram da progovorim. Nema druge alternative

U suprotnom, koja je svrha biti naučnik za javno zdravlje?

On brzo pokazuje podršku drugim naučnicima koji se slažu s njim, ali se osećaju kao da ne mogu da govore zbog potencijalnog gubitka finansiranja istraživanja ili čak svog posla. Ljudi kao što je Fauči, koji nadgleda godišnji budžet od preko 6 milijardi dolara u NIAID-u koji finansiraju poreski obveznici, drže sve stvari kao i kontrolu nad onim što se objavljuje u časopisima.

„Ako se usudite da govorite protiv Faucijevih stavova o pandemiji, možete izgubiti sredstva. A ako se slažete sa njim i podržite ga, možete dobiti sredstva“, rekao je Kuldorf.

Četiri istaknuta naučnika koja su bila ključna u oblikovanju narativa o „prirodnom poreklu“ COVID-19 primila su značajna povećanja novca od Faučijevog NIAID-a u naredne dve godine, otkrio je The Epoch Times.

Tako da u potpunosti razumem da se naučnici veoma plaše kritikovanja politike koju zastupa čovek koji sedi na najvećem delu novca za istraživanje zaraznih bolesti na svetu

Ne bi trebalo da imamo te sukobe. Istraživanja bi trebalo da budu veoma široka i trebalo bi da finansiramo potpuno različite ideje, i neke uspevaju, a neke ne, ali tako se radi dobra nauka.

Kolateralna šteta

Jedno od glavnih pravila iza Velike Baringtonove deklaracije je da je javno zdravlje širokog spektra i da mu je potreban dugoročni pogled, ali su se mnogi uticajni naučnici posebno fokusirali na ishode COVID-19.

„Jedan od principa javnog zdravlja je da se ne radi o jednoj bolesti, kao što je COVID, već o celom javnom zdravlju“, rekao je Kuldorf.

Taj jedinstveni fokus doveo je do toga da su vladini zvaničnici pozatvarali parkove i zaključali dečija igrališta lancima i žutom policijskom trakom. Milioni dece su poslati kući iz škole i skoro dve godine su bili primorani da uče virtuelno od kuće.

U međuvremenu, stope samoubistava tinejdžera su porasle, zloupotreba droga i alkohola je porasla, nasilje u porodici je poraslo, dok su vakcinacije u detinjstvu smanjene, a skriningi raka su opali.

Zdravstveni stručnjaci su u maju 2020. upozorili da, pošto teškoće izazvane pandemijom dodatno opterećuju mentalno zdravlje Amerikanaca, čak 154.000 dodatnih života može biti izgubljeno zbog zloupotrebe droga ili alkohola i samoubistva, ili „smrti od očaja“.

Ljudi su umirali od kardiovaskularnih bolesti koje bi, u normalnim okolnostima, preživeli, rekao je Kuldorf, „jer su se možda plašili da odu u bolnicu ili su otišli ​​prekasno.“

Dakle, sve su to tragične posledice, kolateralna šteta, ovih COVID mera, ograničenja koja su nametnuta – rekao je on.

I ne možete to da radite samo godinu ili dve i očekujete da to neće imati druge enormno loše rezultate po javno zdravlje.

Kuldorf predviđa da mnogi pomoćni zdravstveni uticaji tek treba da isplivaju na površinu.

U januaru je Džons Hopkinsova meta-analiza podataka o zaključavanju zaključila da zaključavanja nisu spasila živote.

Šta je sledeće?

Kuldorf posvećuje svoje sledeće poglavlje pomaganju da se vrati poverenje u nauku i javno zdravlje — oboje on naziva „slomljenim“.

Dakle, šefovi finansijskih agencija, šefovi velikih časopisa, predsednici i dekani univerziteta su svi ušli u isti balon misleći da znaju šta je ispravno, a što se pokazalo pogrešnim – rekao je Kuldorf.

Ali svi naučnici će sada morati da pate od toga, jer, iz dobrih razloga, javnost više neće verovati naučnicima.

On radi sa Institutom Brovnston kao naučni direktor na navigaciji kako da ponovo ojača javno zdravlje. On je takođe deo nove Akademije za nauku i slobodu Hilsdejl koledža, za koju kaže da će promovisati i braniti važnost otvorenog, slobodnog naučnog diskursa.

Veoma je jasno da ako želimo da imamo živu nauku i živu naučnu zajednicu, moramo da reformišemo način na koji nauka funkcioniše i način na koji funkcioniše javno zdravlje

Dodao je još, da: javnosti – kamiondžijama, farmerima, medicinskim sestrama, pilotima i roditeljima – kao i na naučnicima iz redova i dosijea je da izvrše stvarne promene.

Takođe je vreme da saosećajno pomognemo jedni drugima da se izleče od psihičkih i mentalnih rana, rekao je on, posebno onih koji i dalje žive u stalnom strahu od COVID-a i onih koji su već dve godine u samoizolaciji.

Mislim da ne treba kriviti one koji su se plašili, jer su bili glavne žrtve ove strategije pandemije

Ne treba da krivimo ljude što su verovali Entoniju Faučiju i CDC-u – to je bila prirodna stvar. Moramo samo da im pomognemo da shvate da su ove mere pogrešne, tako da se to više nikada ne ponovi.

Nulta Tačka/TheEpochTimes

 2,492 total views,  2 views today

admin

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa * (obavezno)

Translate »