epileptični napad karakterišu gubitak svesti, podrhtavanje ruku i nogu, grčenje celog tela, grčenje vilice s penom i ugrizom jezika.
– Pacijenti koji su već proživljavali napade mogu da osete da se sprema novi napad. Oni često ističu da se pred napad osećaju malaksalo, trnu im ruke i imaju nekontrolisane pokrete, ubrzan rad srca, osećaju mučninu i imaju osećaj težine u glavi.
Nažalost, iako osećaju promene, pacijenti s epilepsijom napad ne mogu da preduprede, ali barem mogu da pripreme ljude iz svoje okoline na ono što im predstoji.
– Osoba u toku epileptičkog napada nije svesna, pa ne pokušavajte da je dozivate ili osvestite. Bitno je da ne ispravljate zgrčeno telo, nego da pustite da napad prođe. Bitno je da osobu koja ima napad okrenete na bok i da sklonite sve oštre predmete iz njene okoline kako se ne bi povredila. Ako napad traje duže od nekoliko minuta, obavezno pozovite hitnu pomoć – savetuje doktor Stanić.
Za pacijente koji imaju epilepsiju veoma je važan svakodnevni kvalitetan odmor i dobar san.
– Lečenje antiepilepticima uspešno je kod 60–70 odsto bolesnika. Nekada se, ako postoje izrazite promene u EEG-u, s terapijom počinje već posle prvog napada. Bitno je slušati savete lekara i ići na redovne kontrole. Najvažnije je da se lekovi uzimaju redovno i da se terapija ne prekida bez prethodnog savetovanja s lekarom. Lekovima se uglavnom može postići duga kontrola poremećaja svesti.
Epilepsija nije psihičko oboljenje, već poremećaj u radu mozga koji ima čak 50 miliona ljudi u svetu, a kod nas ih je oko 80.000 registrovanih. Iako je dugo poznata, tačnije prvi put se pominje 2000. godine pre nove ere, i zna se da su je imali Kaligula, Herakle, Petrarka, Dostojevski, prema epileptičarima i u savremenom društvu postoji velika stigma, o bolesti se malo govori i samim tim i malo zna.
U društvu su ljudi koji boluju od epilepsije neosnovano etiketirani, pa da bi izbegli sažaljive poglede, bolest često kriju.
– S druge strane, iskustvo im dokazuje da tako moraju da se ponašaju, jer poslodavci neretko izbegavaju da sarađuju sa osobama koje imaju ovu vrstu problema – upozorava dr Aleksandar Stanić.
Epilepsija je, objašnjava naš sagovornik, hronična neurološka bolest koju karakterišu povremeni i najčešće kratkotrajni prekidi u radu mozga koji se nazivaju epileptični napadi.
– Stanje koje pokazuje sklonost ka ponavljanju epileptičnih napada zove se epilepsija, dok se epileptični napad može javiti i kod osoba koje nemaju epilepsiju. Stresogene situacije – hronična anksioznost, hronična neispavanost, teške traume – mogu da dovedu do neuobičajene električne aktivnosti u mozgu koja će uzrokovati epileptični napad. Ako se napad ponovi više od tri puta, možemo da sumnjamo na epilepsiju. Da bi se utvrdilo da pacijent ima epilepsiju, neophodno je uraditi kompletan neurološki pregled neurologa-epileptologa – ističe doktor Stanić.
U trudnoći je potreban dodatni oprez
Epilepsija utiče na stil života, ali kao i drugi hronični bolesnici, i osobe sa epilepsijom se naviknu na poseban režim.
– Dodatan oprez poželjan je kod žena koje planiraju trudnoću. Sa lekarom treba da se dogovore oko upotrebe antiepileptika koje ne bi trebalo uzimati u toku trudnoće, a ni tokom dojenja. Za ove lekove postoji odgovarajuća zamena. Osobe s epilepsijom vode normalan seksualni život, s tim da izbor hormonske kontracepcije, ako je koriste, moraju prilagoditi antiepileptiku jer mnogi smanjuju efikasnost kontraceptivnih pilula – upozorava dr Stanić.
