Nemačke kompanije sve su manje u mogućnosti da pristupe zalihama energije na tržištu, a kako energija bude presahla, nemačka privreda će jednostavno prestati da radi, navodi Udruženje NemačkihIndustrijskih i Privrednih Komora (DIHK).

„Veliki broj kompanija nam govori kako više nemaju ugovor o snabdevanju strujom ili gasom. Slavina je zatvorena u pravom smislu te reči“, rekao je predsednik DIHK-a Peter Adrian. Bez energije, ni jedna ekonomija ne može da funkcioniše.”

Cene energenata su dostigle nivo koji ugrožava postojanje mnogih kompanija. Samo ove nedelje, Nemačka kompanija za proizvodnju toalet papira Hakle podnela je zahtev za bankrot, a vlasnici su kao primarni faktor naveli neodržive troškove energije i materijala.

U međuvremenu, Wall Street Journal izveštava da Evropska industrija čelika, kojoj su za rad potrebne ogromne količine jeftinog prirodnog gasa, smanjuje proizvodnju i suočava se sa teškim finansijskim preprekama. Ostali sektori, kao što su hemijska proizvodnja, poljoprivreda i automatizacija, suočavaju se sa preprekama bez presedana dok energetska kriza sve više zahvata Evropu.

Pozivi za pomoć iz nekadašnje Nemačke privrede u procvatu, sada dolaze od poslovnih lidera, udruženja i potrošača, a Federacija Nemačke Industrije (BDI) takođe upozorava na talas bankrota zbog inflacije troškova energije. Nova analiza BDI navodi da je ovo veliki izazov za 58% kompanija, dok 34% veruje da je trenutna kriza zapravo pitanje opstanka. Ni Nemačka nije izuzetak, sa upozorenjem iz Ujedinjenog Kraljevstva koje pokazuje da se šest od deset proizvodnih kompanija suočava sa rizikom od zatvaranja zbog energetske krize.

Neke Nemačke kompanije, koje pokušavaju da prežive u sve izazovnijem okruženju, tvrde da žele da presele proizvodnju u inostranstvo.

Gotovo svako deseto preduzeće je već smanjilo ili čak prekinulo proizvodnju, dok svako četvrto razmišlja ili već prebacuje udeo preduzeća ili delove proizvodnje i poslove u inostranstvo gde su troškovi često jeftiniji od Nemačke.

Situacija takođe dolazi do vrhunca u kvalifikovanim zanatima.

„U trgovini, talas nelikvidnosti se kotrlja prema nama zbog energetske krize“, rekao je predsednik Centralnog Udruženja Nemačkih zanatlija, Hans Peter Wollseifer, za „Rheinische Post“.

„Svakodnevno dobijamo hitne pozive od kompanija koje se spremaju da obustave proizvodnju jer više ne mogu da plaćaju enormno povećane račune za energiju.

Iako je pandemija koronavirusa predstavljala ozbiljnu pretnju mnogim nemačkim preduzećima, očekuje se da će pad usled energetske krize biti mnogo gori. Vlade i centralni bankari su takođe ograničeni svojim političkim izborima. Za razliku od krize sa korona virusom, oni više ne mogu da bacaju stotine milijardi stimulansa na problem, jer bi to verovatno u velikoj meri pogoršalo ionako visoku inflaciju.

Uprkos energetskoj krizi, problemima u lancu snabdevanja i postepenom ukidanju pomoći zbog Corone, situacija  je i dalje prilično nerešiva.

U junu je 709. partnerstava i korporacija podnelo zahtev za bankrot, što je nešto manje od prethodnih par meseci i zapravo skoro potpuno isti broj kao u junu 2021. Miler je rekao da ne očekuje povećanje broja ni u julu ni avgustu.

Međutim, na vidiku su i dalje ozbiljni problemi, uključujući rastuće kamatne stope, cene energije i povećanje minimalne plate u oktobru na 12 evra;

Energetska kriza i Veliki Reset

Da se primetiti da sve posledice koje dolaze nakon ovakve politike samo doprinose Velikom Resetovanju, koju je zamislio i na kojoj radi Svetski Ekonomski forum.

Podsetimo da su oni najavili svet u kome će se manje kupovati robe, i manje proizvoditi. Ne doprinose li potezi koji dovode do toga da firme proglašavaju bankrot baš do ovakvog sveta?

Ovakvi potezi smanjuju proizvodnju, smanjuju proizvode na tržištu i otvaraju vrata za uvođenje Univerzalnog dohodka za one koji ne budu radili. Njih će po svemu sudeći biti mnogo ako se trend bankrotiranja firmi nastavi.

To postavlja pitanje i da li su zaista zapadni i istočni svet u sukobu ili je Ukrajinski rat predstava koja treba da pripremi i dovede ljude za Veliko Resetovanje?

Čak iako to nije slučaj, te su sada svetske sile zaista u sukobu, posledice koje se dešavaju svakako idu u prilog ideji Velikog Reseta. Možda su se oko Reseta dogovorili, ali ne i oko toga ko će i u kojoj meri upravljati resetovanim svetom?

Nulta Tačka