Najmanje 16.000 stranih državljana dobrovoljno se prijavilo za sukob u Ukrajini

Najmanje 16.000 stranih državljana dobrovoljno se prijavilo da se pridruži „međunarodnoj legiji“ stvorenoj da se odupre Ruskoj vojnoj akciji u Ukrajini, tvrdi predsednik Vladimir Zelenski, nakon što je Kijev ukinuo vize za sve koji su spremni da se bore.

Svaki prijatelj Ukrajine koji želi da se pridruži Ukrajini u odbrani zemlje, molim vas da dođete – Pozvao je Zelenski na nedavnoj konferenciji za novinare, dodajući „Daćemo vam oružje“

Iako predsednik nije ponudio detalje o međunarodnim borbenim snagama, uključujući poreklo dobrovoljaca, zahtev dolazi pošto se čini da Kijev postaje sve očajniji za pomoć u potiskivanju ruskih trupa, pošto je već proglasio vanredno stanje i „opštu mobilizaciju“ svojih stanovništva, ta politika uključuju regrutaciju muškaraca od 18 do 60 godina i upravljanje civilnim vozilima i strukturama, dok se ukrajinski osuđenici sa vojnim iskustvom puštaju iz zatvora kako bi podržali ratne napore.

Uprkos nedostatku detalja od zvaničnika, međutim, medijski izveštaji sugerišu da stranci iz dugačke liste nacija stoje u redu da se prijave.

Poziv na oružje

Oko 400 Šveđana se prijavilo za legiju, navodi državna novinska agencija TT, koja je citirala koordinatora grupe Filipa Branvala. Prvi let je u četvrtak otputovao za Poljsku, za koju se smatra da je logistički centar za isporuku oružja i pomoći, a odatle će dobrovoljci kopnenim putem ući u Ukrajinu, rekao je Branval.

Češki premijer Petr Fiala je u međuvremenu u četvrtak najavio da vlada neće kažnjavati one koji žele da se pridruže ukrajinskim snagama, jer ta zemlja obično zabranjuje građanima da služe u stranim vojskama. Do 300 Čeha je navodno obećalo da će isporučiti. Prag je, za razliku od nesvrstanog Stokholma, među 30 država članica NATO-a.

Češka vlada takođe sada kreće da kriminalizuje govor koji podržava ruskog predsednika Vladimira Putina. Češka policija saopštava da već istražuje stotine ljudi zbog navodne podrške Moskvi, uz krivični postupak u devet slučajeva.

Malobrojni veterani američkih, kanadskih i nemačkih specijalnih snaga takođe će se pridružiti borbi, prema intervjuima BazFid njuza. List je naveo da je grupa, koja ukupno broji samo 10 ljudi, „obučena u NATO-u i iskusna u bliskoj borbi i borbi protiv terorizma“. Par penzionisanih američkih pešadijskih oficira takođe će doleteti da obezbede „rukovodstvo“ odreda, dok je nekoliko drugih američkih i kanadskih državljana takođe reklo Rojtersu da nameravaju da odgovore na poziv Zelenskog.

Kanadska ministarka spoljnih poslova Melani Džoli rekla je novinarima tokom vikenda da će Otava odluku o borbi prepustiti pojedinačnim građanima. Američki Stejt department, međutim, nastavlja da poziva Amerikance da izbegavaju putovanja u Ukrajinu usred neprijateljstava.

Poput Kanade, ministarka spoljnih poslova Velike Britanije Liz Trus rekla je da će „podržati“ britanske državljane koji idu u Ukrajinu, ali je dodala da je „to nešto o čemu ljudi mogu sami da donose odluke“. U razgovoru za Insajder, dvojica britanskih veterinara izjavila su da nameravaju da se pridruže Gruzijskoj nacionalnoj legiji, koja ima bliske veze sa Kijevom i koja se sukobila sa borcima koji govore ruski u otcepljenom regionu Donbasa. „Pošto je britanski parlament rekao da ćemo podržati svakoga ko ide, to je kao da vlada Velike Britanije daje zeleno svetlo bilo kome da ode i pomogne“, rekao je jedan veteran za Insajder.

Japan, koji je blizak partner Zapada, najmanje 70 građana koji su se prijavili kao dobrovoljci, među njima 50 veterana Snaga samoodbrane zemlje i dvojica iz Francuske Legije stranaca. Međutim, ukrajinska japanska ambasada je istakla da svaki kandidat mora imati vojno iskustvo ili, u najmanju ruku, „specijalizovanu obuku“. Tokio je takođe upozorio da se ne putuje u Ukrajinu.

Pošto je dobio zahteve od „nekoliko veterana” o tome kako da se pridruže međunarodnoj brigadi, Military Times je objavio vodič korak po korak za one koji žele da se suoče sa ruskim trupama. Britanska ambasada u Kijevu je u međuvremenu takođe ponudila savete, rekavši volonterima da popune onlajn formular pre nego što lete za Poljsku, gde je rečeno da će dobiti dodatna uputstva.

Ostaje nejasno ko će komandovati stranim snagama, da li će proći obuku pre raspoređivanja ili koliko će se očekivati da služe.

Neutvrđeni broj boraca stiže i iz susednih država kao što su Gruzija i Belorusija, objavio je Vašington post. Pozivajući se na čečenskog aktivistu u Ukrajini, ratni dopisnik Elijah Manjer rekao je da su „dva bataljona“ čečenskih boraca već na terenu u zemlji i spremna da se odupru ruskom napredovanju. Nepotvrđeni izveštaj dolazi nakon što je čečenski lider Ramzan Kadirov, blizak Putinov saveznik, rekao da je mobilisao hiljade vojnika da se bore u ime Moskve.

Rusija je, sa svoje strane, upozorila na teške posledice po sve strane državljane koji žele da podrže Ukrajinu, obećavajući da će krivično goniti sve zarobljene borce, tvrdeći da se međunarodna pravila za ratne zarobljenike ne primenjuju na njih.

„Nijedan od plaćenika koje Zapad šalje u Ukrajinu da se bore za nacionalistički režim u Kijevu ne može se smatrati borcima u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom ili uživati status ratnih zarobljenika“, rekao je u četvrtak portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov. citira Tass.

Hilari Klinton moli za naoružavanje pobune u Ukrajini…

Gomila stranih boraca koji se slivaju u Ukrajinu podsećaju na Avganistan 1980-ih, kada su se bezbrojni militanti iz celog regiona postrojili da se bore protiv Crvene armije, i nedavno na Irak, Siriju i Libiju. U poslednjim slučajevima, oni koji su bili voljni da putuju i da se bore bili su uglavnom ideološki motivisani i često daleko brutalniji od lokalnih opozicionih snaga.

U međuvremenu, sadašnji i bivši američki zvaničnici, kao što je bivša državna sekretarka Hilari Klinton, uputili su glasne pozive da se naoruža ukrajinska „pobuna” sugerišući da Vašington i njegovi saveznici šalju oružje i opremu „dobrovoljcima” dok prave direktno poređenje do sovjetske invazije na Avganistan.

Nulta Tačka/ZeroHedge