Donosimo transkript prvog dela predavanja prof. dr Branimira Nestorovića Kontroverze i dileme oko korone i njenog suzbijanja, održanog 22. oktobra 2021. godine, u organizaciji Instituta za evropske studije u Beogradu. Video zapis predavanja je skinut sa Jutjuba i (za) sada ga je moguće naći na alternativnim mrežama („ruski Jutjub“). Kratak izveštaj sa predavanja možete pročitati ovde.
Predstavljajući predavača, voditelj i direktor Instituta za evropske studije dr Miša Đurković rekao je da do sada nisu imali ovakvu vrstu reakcija kao što je najava gostovanja dr Nestorovića: „Pravili smo susrete Rusa i Ukrajinaca, povremeno je bilo na ivici incidenta, ali ne pamtim da smo imali ovako nešto. Moja osnovna ideja je bila, evo da ja stanem iza te ideje, pre svega da imamo mogućnost da o ovim stvarima u vezi sa kovid pandemijom da čujemo svedočenje nekoga ko je od početka bio u Kriznom štabu. Više nije, i to ćemo kasnije da ga pitamo zbog čega. Ali, da ilustrujem kako su kolege reagovale na ovu priču – moram da kažem uključujući i neke kolege sa Instituta – „da li bismo to mogli da izbegnemo?“, praktično da vidite da u reakciji ljudi na pomen nekoga ko bi razgovarao o ovome prva reakcija bude „da li zoveš ovoga ili onoga“, „da li si pitao ovoga ili onoga“… Mislim da je to potpuno suludo, možda sam ja ovog čoveka (dr Branimira Nestorovića) zvao jer se ništa ne slažem s njim, i možda hoću da ga napadnem – i to je, pazite, potpuno legitimna priča! Ali to se uopšte ne podrazumeva, ne podrazumeva se mogućnost da vi napravite okrugli sto gde bi došli ljudi. Mislim da je to veoma veliki problem, to gubljenje mogućnosti dijaloga… Imao sam reakciju jedne novinarke – „kako vi kao državni institut zovete čoveka koji govori suprotno od državne politike?“ Ja sam joj odgovorio: „Izvinite, mi se bavimo naučno-istraživačkim radom, imam pravo da zovem koga hoću, kako god hoću – nije više vreme druga Tita, bar po meni!“ E, problem je što se u glavama mnogih ljudi vraća ideja da mi sada treba da gledamo šta Centralni komitet kaže – bilo domaći bilo Svetska zdravstvena organizacija ili ko god već. Dok sam ja ovde, ova kuća će se truditi da se bori za slobodu mišljenja, govora – naravno, uz puno poštovanje ljudi i kulture dijaloga.
Miša Đurković: Šta je bilo tada kada ste izjavili da ljudi mogu da idu u šoping u Milano, da je najsmešniji virus? Posebno ono predviđanje, što je vrlo zanimljivo, jer niste jedini rekli da će virus tokom leta da slabi i da korona polako odlazi?
Branimir Nestorović: Sve vreme se diskutuje preko medija i društvenih mreža, nijedan jedini sastanak za godinu i po dana, ne kod nas, nego u svetu nije održan, što je navodno najveći problem sveta. Malo je neobično. Drugi problem je ta strahovita cenzura, na društvenim mrežama, mada one su privatne, mogu da rade šta god hoće. Ali je cenzura medicinskih istraživanja neviđena. Na početku je bilo da je virus veštački, pismo najvećih virusologa sveta što su rekli da je to zavera. Sada je zvanična teorija i zvanično je dokazano da je virus veštački. Juče je National Health Institute saopštio zvanično da su oni finansirali tzv. gain of function, odnosno da naprave da virus koji ne napada određenu vrstu, pređe na njega, u Vuhanu. Ta vest se vrti po internet stranicama, ali ona nekako nije interesantna novinarima. Ne znam kako to nije interesantno. Ako je virus veštački, to je Treći svetski rat. U stvari od početka je bio Treći svetski rat. Ja moram da priznam kao neko ko je pratio prilično dugo šta se događa, u suštini, nijedne novine nisu objavile zvanične podatke o smrtnosti ovog virusa. Zvanične podatke, američke, engleske, švedske, iz celog sveta. Već na prvoj sednici Kriznog štaba smo imali podatke iz Vuhana o smrtnosti koja je mala i da je praktično virus napadao samo stare. Sad odjednom, prvo ta vrsta virusa se javlja u periodu od decembra do aprila. Onda se javlja u talasima, to do sad nije opisano. Onda, virus u svakom talasu menja ciljanu populaciju. Sad mislim ne napada više matore, nego mlade. Kako je to moguće da se dešava? To se nikad nije dogodilo u istoriji čovečanstva. Sad se dogodilo, a mi smo svi, kao, „pa dobro“. Mi moramo da saznamo šta se događa da bismo znali kako da reagujemo. Eto to je cela priča. Prema tome, u onom momentu kada je to počelo, mi smo imali podatke da taj virus nije mnogo opasan. Meni su intimno neki članovi Kriznog štaba rekli: čemu ovolika frka, nije to toliko opasan virus. Kao što je rekao Ljubiša Ristić: virus nije jako opasan, ali sve oko virusa je jako opasno. Vidimo da sve ide u pravcu koji je vrlo neobičan. Moj razlog zašto sam istupio je bio zašto smo odstupali od svega onoga što smo učili na fakultetu. Meni je moja pozicija vrlo interesantna. Ja sam disident režimski i antirežimski, to je retko. Svaka strana obično ima neke omiljene doktore, a ja sam ostao nekako sam protiv svih. Treba da se zalažemo za iskren i oštar dijalog. Evo ja već godinu i po dana pozivam sve moguće, da organizujemo jedan sastanak, da popričamo. Evo, na primer, od samog pojma pandemije. U udžbenicima za medicinski fakultet piše da je virus pandemijski prve godine kad se pojavi, a da je posle toga sezonski. Zato što pandemijski virus znači da je to potpuno nov virus s kojim nismo imali nikakav kontakt, znači sledeće godine više nije pandemijski. Hoću da kažem da ima neverovatno mnogo spornih stvari, a niko se ne obazire na njih. Forsira se jedan narativ koji je potpuno antinaučan. Znači potpuno se ignoriše Baringtonska deklaracija. Pazite, tu Baringtonsku deklaraciju su potpisala tri najčuvenija epidemiologa sveta. Kuldorf, koji je nobelovac, onda žena sa Oksforda koja je specijalista imunologije i epidemiologije. Pedeset hiljada naučnika iz sveta je potpisalo tu deklaraciju. Jel ste čuli za rimsku deklaraciju? Što je ove godine bio sastanak od 15. do 19. septembra ove godine u Rimu. Vodio ga je Robert Maloun, čovek koji je napravio mRNA vakcinu. Jel ste čuli za tu deklaraciju? Pre neki dan Fejsbuk i Jutjub su skinuli o Muru, čoveku koji je dobio Nobelovu nagradu za otkriće ivermektina, jer, kako kažu, širi lažne informacije. Ja uopšte ne pretendujem da sam u pravu. Od početka sam uvek govorio samo svoje mišljenje i ne namećem to svoje mišljenje nikome. Jako mi smeta cenzura, jako mi smeta polarizacija, politizacija, jako mi smeta lepljenje etiketa. Ja koji sam za rusku vakcinu sam antivakser, ovi što se zalažu za Fajzera su vakseri. Malo nešto to nije u redu. Ja sam juče stavio na profil, mada oni su to izbrisali naravno, da je neko za N1 rekao prošle godine ko primi kinesku vakcinu da će umreti. To su besmislice, mi treba da razgovaramo da vidimo šta možemo da naučimo iz svega ovoga. Je l’ možemo nešto da učinimo da skratimo ovo čudo. Da nekako prođemo bezazleno. Znate, ponovo imamo predloge za zaključavanje, a videli smo da to ne deluje. Imamo epidemiološke dokaze. Juče je objavljen rad koji je obuhvatio 164 zemlje gde su proučavani efekti ovih takozvanih epidemioloških mera da nemaju nikakvih uticaja. Potpuno je isto, zatvoreni, otvoreni, ovakvi, onakvi, sve je potpuno isto, a smrtnost zavisi od spremnosti zdravstvenog sistema, što smo znali i na početku ovoga. Prema tome, moja ideja je uvek bila da ljude podstaknem da malo istražuju.
Već ste pomenuli priču o mutacijama, koje su potpuno različite od onoga što znamo. Kako je moguće da virus ne slabi i da imamo toliko mutacija? Kako to objašnjavate?
To ne može da se objasni. To upravo govore ovi ozbiljni virusolozi, od samog početka. Vidite, kad se pojavi jedan virus, on na početku pogađa najvunerabilnije osobe. On prosto bira one koji su mu skloni. Mi znamo da uvek u svakoj epidemiji je smrtnost najveća na samom početku. Kako se virus širi, on prvo slabi, pa je smrtnost sve manja i manja. To je uvek bilo tako i ne postoji epidemija na svetu koja se drugačije ponašala. Zato se i završi posle otprilike 100 dana. Jer se prokuži najveći deo stanovništva, većina ima blag oblik, stekne se imunitet. Znamo da je imunitet kod ovog virusa doživotni. Niko ne priča o tome.
Jedna od stvari koju ne znamo. Na zelenim sertifikatima ograničeno je na 6 meseci. Da li je od tog saznanja nešto promenjeno? Koliko imunitet traje?
Mi znamo da prirodni imunitet praktično traje. Sad već ima puno studija, ali ova poslednja iz Izraela koja je ovako najviše odjeknula da je 13 puta veći imunitet. To znamo već odavno. Znamo i da je onaj prvi SARS imunitet još uvek prisutan. Rusi su objavili pre par meseci, da oni koji su preležali 2003. godine još uvek imaju imunitet. Prema tome, imunitet je trajan. A koliko traje vakcinalni, ne znam, jer je vakcinacija počela pre par meseci. Sad ide priča o buster dozama, to je postalo potpuno bizarno. Američka agencija odbila treću, buster, dozu, kažu ne treba. Engleska je takođe odbila buster dozu, a Izrael već četvrtu dozu daje. Postavlja se pitanje koliko treba doza vakcina. Kakav je taj vakcinalni imunitet? Studija iz Izraela kaže da posle dve doze posle 6 meseci, 46% vakcinisanih ima zaštitu, pričamo o Fajzeru, jer su oni isključivo vakcinisani tom vakcinom. Znači već posle 6 meseci polovina vakcinisanih nema nikakav imunitet. Onda se postavlja pitanje efikasnosti vakcine. A pri tome dolaze mutacije. Elementarna stvar u imunologiji jeste da kada se promeni struktura nečega, onda imuni sistem ima teškoće da ga prepozna. Zato SARS-2 kovid koji je oko osamdeset odsto sličan onome iz 2003. godine, može da izazove oboljenje koji su preležali SARS. Prema tome, em se virus menja, em vakcina deluje recimo oko 6 meseci. Onda ispada da ćemo se vakcinisati doživotno. Onda se postavlja pitanje šta je svrha vakcinacije. Da li da zaštiti vunerabilne populacije, a to su ljudi preko 70 godina i gojazni, hipertenzičari, šećeraši. Mi sad znamo da ovaj virus nije respiratorni. Meni je čudno što niko ne priča o tome. U maju mesecu, Salkov institut, jedan od najprestižnijih imunoloških instituta na svetu, saopštio je da je to vaskularna bolest. Da je to bolest krvnih sudova. Da onaj spajk protein koji se nalazi na površini dovodi do koagulacije, odnosno do poremećaja koagulacije. Ako je to tačno, a mi znamo da jeste jer smo imali hiljade pacijenata koji su umrli od tromboze i postvakcinalno. Postoji nova dijagnoza koja se zove postvakcinalna trombocitopenija koja se već leči. Onda se postavlja pitanje što i dalje lečimo kao respiratornu infekciju? Što ne promenimo protokol? A protokol je jednostavan. Pre nekoliko dana su ustanovili da ljudi koji preventivno piju aspirin da je njihova šansa da obole 42 odsto manja, a ako se razbole je 42 odsto manje moguće da će imati težak oblik. Prema tome postoji jako jednostavna preventiva koja se uklapa u ovu priču o trombozama. Priča o tome da virus neprekidno mutira, postaje sve ozbiljnija i ozbiljnija, nemoguća priča. To je medicinski nemoguća priča. To se nije do sad dešavalo. Šta se zapravo događa ovde? Vi se sećate da smo mi počeli da pravimo kovid bolnice prošle godine, kad je prošao kovid. Što smo počeli kad je prošao? Znači neko je znao da će biti nov talas. Pre ovoga je najkraće pravljena vakcina 12 godina. To je bio najkraći period da se napravi vakcina. Ovo je prvi put u istoriji da je vakcina napravljena za godinu dana. To je skoro nemoguće. Mislim, moguće je, ali ne možeš da znaš posledice. Mislim da su ove sve vakcine eksperimentalne, da se ne lažemo. One sve imaju uslovno odobrenje.
Šta vakcine štite? Da li štite pluća ili ceo organizam ili nešto drugo? Da li vakcinisani mogu da prenose virus?
Vakcinisani definitivno mogu da prenose virus. SZO je izjavila da mogu da prenose. Hoću da kažem da tu nema mnogo nauke. Prvo način prenošenja. Zvanično je da se prenosi aerosolno, znači ne kapljično. Zašto je to važno? Kapljice su relativno velike, to maska može da zaustavi jedan period vremena. Ali ako se radi o aerosolu, ako je virus tako sitan, a jeste, on je u aerosol obliku, maske su ne samo nepotrebne, nego su i štetne. Imate trideset studija koje pokazuju neefikasnost maski. Što ne bismo mi uradili svoju studiju? Nismo baš toliko nesposobni da organizujemo takvu studiju. Američka studija je pokazala da se 4% ljudi zarazi u kafićima i restoranima, a najviše se ljudi zaražavaju u javnom prevozu. Prema tome, što se onda zatvaraju restorani? Onda reguliši javni prevoz. Hoću da kažem da nema mnogo medicine u ponašanju vlasti, ali postoji tendencija da se nametne cenzura. Šta će da bude na kraju? Kad će ovo da se završi? Hoće li se ikada završiti? Evo pogledajte kovid propusnice, kakvo im je to. Ti kao vakcinisan možeš da preneseš virus dalje i da se razboliš. Poslednji podatak iz Velike Britanije je da je 83 odsto ljudi koji su na intenzivnoj nezi vakcinisani. Ako je kod njih 80 odsto stanovništva vakcinisano, a 83 odsto je na intenzivnoj nezi u teškom stanju, to znači da nema nikakve razlike. Izrael to isto kaže. Ono što moram da im priznam jeste krajnje pošteno prijavljivanje svih stvari. Njihov „Krizni štab“ je rekao da deca ne treba da se vakcinišu. Sad imaju situaciju gde njihov ministar kaže da će da vakcinišu decu bez obzira šta oni kažu. Prekjuče je američka vlada objavila da će se nastaviti kampanja za vakcinisanje mladih. Vidi se neprekidna politizacija virusa. Virus više izgleda nije važan u suštini, sad je prešao u drugu fazu. Zbog toga ja tumačim da nema stručne diskusije. Ja ovde pričam sa vama novinarima, a vi možete da mi verujete ili ne verujete.
Pogledajte Fajzer i Izrael, Izrael je najviše vakcinisana zemlja na svetu, dobijaju već četvrtu dozu, a prema poslednjim podacima imaju najviše inficiranih na svetu. Singapur ima 83% vakcinisanih, a imaju najveći broj obolelih do sada. Postavlja se pitanje da li stvarno radi ta vakcina? Prvo pitanje kad nešto treba da se spreči jeste da li je to efikasno. Ako postoji preventivni lek, onda vakcinacija postaje besmislena. Na zapadu i kod nas je počela kampanja protiv ivermektina. Čak je ministar zdravlja rekao da ima nekih ludaka koji to preporučuju, verovatno misli na mene. To je ta neka priča koja je meni mnogo ružna. Je l’ se mi borimo protiv virusa ili se borimo jedni protiv drugih?
Bio mi je prekjuče pacijent sa detetom, on je šofer kamiona i vozi relaciju Beograd–Moskva. Pitao me je čime da se vakciniše. Rumuni mi traže Fajzer, Ukrajinci mi traže Fajzer ili Džonson i Džonson, a Rusi traže rusku. On se vraća preko Letonije, a oni traže rusku ili Fajzer, ali rusku da se vakcinišu u Rusiji. Čovek ne zna čime da se vakciniše, ne može stalno da radi one testove.
Kada su Putina pitali kakav će biti odgovor Rusije na virus, rekao je vreme solidarnog koordinisanog vremena je prošlo, svaka država će voditi svoju politiku. Rusija izlazi iz te priče, Kina je već izašla, Indija, gomila zemalja odustaje od te priče. Ostala je ta oficijelna priča koja se tera i dalje. Mislim da se neće još dugo terati zato što, čim farmaceutska industrija izbacuje gomilu lekova, oni su svi izuzetno povoljni. Cena jednog je 1000 dolara po dozi, dok je cena drugog leka 5000 dolara po dozi. To su izuzetno jeftini i pristupačni lekovi. Sad svi izbacuju lekove za virus, to je pokazatelj da će oni vrlo brzo da batale priču o vakcini. Vide da ima puno otpora i zarada nije takva kakva je bila. Moderna, firma koja je novoosnovana, ima jedan preparat, zove se vakcina za kovid, prošle godine je imala 24 milijarde dolara zarade.
Mene interesuje da mi nađemo pravi pristup. Ja od novembra prošle godine svojim pacijentima dajem ovu kombinaciju: aspirin, cink, ivermektin. Ako se razbole ide hidroksihlorokin i inhalacije kortikosteroida. Vi sad kad pogledate mapu sveta, Indija nije više na naslovnicama, što? Podelili su im ivermektin, to se zna. Kada gledate kartu Afrike, to je najinteresantniji deo priče, zašto u Africi nema kovid? Neki kažu zato što se ne prijavljuju. Ali ćete videti da Afrika ima puno parazitoloza. Jedan od njih je izumeo lek za parazite koji je fantastičan lek. Zašto fantastičan? Ne vezuje se za ljudske ćelije uopšte, on se selekciono vezuje za ćelije parazita. Zamislite imate lek koji ne deluje na naše ćelije. Takvih nema skoro uopšte. Onda vi kad to pogledate se pokazalo da odlično deluje na tumorske ćelije. Jer se vezuje za tumorske ćelije, a ne za neke druge. Nakon toga je 2005. godine pokazano da deluje na virus gripa, pa je 2007. godine pokazano da dobro deluje na virus HIV – a i na virus hepatitisa B. Nije on počeo da se primenjuje kod ove bolesti tek tako. Nije nekome samo palo na pamet da daju ivermektin, nego su postojali podaci od ranije. Zemlje koje primenjuju ivermektin imaju veoma nisku smrtnost. To je neobičan lek, jeftin lek, efikasan lek, antioksidans, ima hiljadu pozitivnih efekata. Šta ćete s njim, šta tu može da se uradi s njim? Govorim sa stanovišta farmaceutske industrije. Ja kad sam pisao nešto o ivermektinu, pre par godina, o lečenju karcinoma, kaže nema kliničkih studija na ljudima, ali odlično deluje na životinjama. Ko će da uradi kliničke studije na ljudima? Kliničke studije na ljudima su par milijardi dolara i traje 10 godina. Kad su pitali direktora Merka, on je ustupio siromašnim zemljama licencu za taj lek, da li ima nameru da ga registruju kod kovida gde je on rekao da nemaju. To je ta neka priča, ne vidim ja da se bore protiv virusa.
Apropo ovih raznih slučajeva, ljudi koji najviše zastupaju ideju da se što više ljudi vakcinišu, čini mi se da je danas najsvetliji primer tu Skandinavija. Šveđani, koji od početka nisu imali zatvaranja, ali imaju politiku radikalne vakcinacije. Švedska, Norveška, Danska su proglasile kraj, to je iz te perspektive najuspešniji primer. Kako to tumačite, kako su sve ovo postigli?
Oni pre vakcinacije nisu imali ništa. Meni je interesantno to što su u Švedskoj pokazali da su oni ipak najzreliji narod, ja to tako shvatam. Prema njihovom zakonu premijer i ministar zdravlja ne smeju da kažu bilo koju reč epidemiologu koji vodi epidemiju. Tegnel kaže sam: ja sam neverovatno tvrdoglav čovek. Rekao je da nema potrebe da uvode mere, Šveđani su već distancirani. Imali su vrlo nisku stopu oboljevanja pre uvođenja vakcinacije. Kad su se vakcinisali ostali su na vrlo niskoj stopi vakcinacije i posle. Zato što su oni poštovali te neke preporuke koje mi kao južnjački narod ne možemo da poštujemo. Oni nisu nosili maske. Ja imam dosta pacijenata koji žive u Švedskoj, kažu da su jedino u gradskom prevozu morali da nose maske. Niko ih nije prisiljavao na vakcinaciju, oni su jednostavno takav narod da veruju, kao Mađari. Orban se vakcinisao ruskom vakcinom i pozvao sve Mađare da se vakcinišu. Oni su se skoro svi vakcinisali, isto nešto oko 80%. Imate narode koji imaju poverenje u svoje zdravstvene vlasti, a imate narode koji baš nemaju poverenje u svoje zdravstvene vlasti. Ali, vi kad pogledate podatke, gde upoređujete zemlje, vi ćete videti da nema baš nikakve razlike. Ni u stepenu zatvaranja, ni u restriktivnim merama, ni u vakcinaciji i ukupne smrtnosti. Recimo, na primer Kalifornija, koja je imala vrlo restriktivne mere, i Teksas koji nema nikakve mere praktično, stopa smrtnosti im je ista. Njujork jedino odskače, oni su imali veliku smrtnost, ali velika smrtnost je prvenstveno bila vezana za domove za stare. To je bilo i u Italiji, Španiji i svim zemljama, 66% umrlih su bili u domovima za stare. Postavlja se pitanje šta se uopšte tamo događalo? To je već predmet istrage. Vidim, u Italiji su već pohapsili neke vlasnike tih domova za stare, koji su vrlo vunerabilna populacija. Van te populacije, smrtnost je i dalje ista onakva kakva piše. Poslednji podaci CDC-a kažu da praktično nema rizika za ljude ispod 70 godina. Kako možete da se objasnite da nakon godinu dana prebolevanja, vakcinacije i dalje ima mnogo zaraženih? Nešto tu nije u redu. Prošle godine u junu Švajcarci su objavili, testirajući neke ćelije, da je 60% Švajcaraca u startu rezistentno na ovaj virus. Zato što od 30% do 50% svih infekcija su korona virusi. Oni su dosta slični ovom virusu. Ja ništa ne tvrdim, ali pošto se ne uklapa više u medicinska pravila, pošto ovo ide nemedicinski, je l’ možemo mi kao zemlja da napravimo neki iskorak? Da mi pronađemo sopstvenu strategiju, ne da slepo slušamo te preporuke iz sveta koje vidimo da nam nisu pomogle. Evo skoro 2 godine radimo po tim preporukama SZO, gde se nalazimo? Pa nigde. Sve je potpuno isto. Je l’ isto kao prošle godine u jesen? Isto je, još i gore.
Pitanje o respiratorima. Priča se da je to 50% kad čovek dođe dotle, kod nas kažu da je i niža šansa da se preživi. Da li oni pomažu? Kakva je situacija? Da li zavisi od stručnosti ljudi? Kakva su iskustva i napolju i kod nas?
Ja ne znam kako je kod nas. Mi nemamo nijedan zvaničan podatak. Nemamo nijedan zvaničan podatak o smrtnosti. Mogu otprilike da znam kad mi kažu moji studenti koji rade po kovid bolnicama. Respirator je čudna naprava. Zato što ti pod pritiskom uduvavaš vazduh u pluća, da bi se povećala koncentracija kiseonika. Ali, kiseonik je toksičan za pluća. Zašto? Zato što smo mi suštinski oksidativni metabolizam. Mi sagorevamo, gvožđe oksidiše kiseonik i stvaraju se slobodni radikali kiseonika, odnosno antioksidansi. Prvo i osnovno da se ne daje preko 24 sata visoka koncentracija kiseonika jer ošteti pluća. Drugo je, respiratore je teško podesiti kod pacijenata koji imaju akutni problem. Pre godinu dana, u Njujorku, jedan profesor koji je Italijan, rekao je da je podesiti respirator ekstremna mudrost. Skoro sam sreo druga, koji je jedno vreme bio direktor Instituta za plućne bolesti, a sad radi u Švajcarskoj, i pitam ga kako je tamo. Kaže on, nema neke drame, ljudi se vakcinišu, takođe i oni imaju kovid pasoš i stavljamo ih na ekmo. Ekmo je jedan aparat za koji sam ja apelovao kad je bio svinjski grip da se nabavi. To je aparat sličan veštačkom bubregu, gde vi dodajete kiseonik u krv, ne kroz pluća nego kroz krv direktno. Propušta se krv kroz neke membrane i zasićujete kroz membrane. To jeste skupa aparatura, ali ne oštećuje pluća. Praktično, teški pacijenti preživljavaju bez oštećenja pluća. Mi znamo da je respirator nužno zlo. On je u stvari kad nemate kud više. Poenta priče je šta raditi pre respiratora. Što čekamo da se dođe do respiratora? Zašto ne primenjujemo preventivnu terapiju? Zašto ne primenjujemo tzv. ranu terapiju. Nešto nije u redu sa tim protokolima ako mi nemamo nikakav rezultat. Indija je napravila svoj protokol, Rusija ima svoj. Ja ne vidim da ti protokoli nama pomažu. Da nam pomažu, sad bi već bilo bolje.
Kada ste pomenuli ivermektin, vidim da se vodi kampanja protiv, a pola Srbije ga pije. Način na koji se izveštava o tome je zaista skandalozan. Takvo ponašanje je odraz jednog velikog rastućeg nepoverenja ljudi u zvaničan zdravstveni sistem. To je jedan problem sa kojim ćemo se suočavati i kasnije. To je apel za vlasti da se pritiskom i ismejavanjem tih ljudi ne rešava problem. Treba otvoriti priču kako vratiti poverenje u protokole, u ljude, u sistem, da bismo prosto videli šta da radimo. Druga stvar, čujem dosta velike podatke da prosto najveća koncentracija kvalitetnog osoblja, lekara ide za kovid, a za druge bolesti je veliki morbiditet. Pominje se sad desetine hiljada ljudi koji bi možda bili sačuvani.
Ja sam to rekao, da su od ovoga najviše profitirali ovi šalabajzeri, oni su se ubili od para, privatni sektor doduše. Privatni zdravstveni sektor se razbio od novca. Ja sam ceo život imao puno pacijenata, ali sad ne mogu da uđem jer me ljudi sačekuju jer žele da se leče, ne mogu da dođu do lekara. Vi ne možete da otkažete operaciju pacijentu koji ima karcinom zato što je to kovid bolnica. Šta je sad kovid opasniji od karcinoma? Neću da pričam o kardiovaskularnim bolestima. U Engleskoj je kovid prošle godine proglašen non significant cause of death (uzrok smrti koji ne spada u značajne, nap. Stanja stvari), bio je 11. uzrok smrtnosti. Zna se od čega ljudi umiru, od kardiovaskularnih i malignih bolesti. Eksplozija malignih bolesti, bez ikakvih statistika koliko ljudi znate da imaju maligne bolesti. Mora da se napravi strategija da ti teški pacijenti mogu da se leče. Moramo da lečimo i te ljude. Neću da vam pričam kako izgleda moja ordinacija. Ljudi dolaze očajni, sa karcinomima, da ih ja lečim. Kako da ih lečim? Čime da ih lečim? Nemaju kud da odu. Ovi koji imaju novca odu privatno. A ovi što nemaju pare, šta je njihova sudbina? Da čekaju kraj epidemije? Kad će biti kraj epidemije? Evo već dve godine traje. Nepoverenje je ogromno. Imate raznorazna udruženja, to je strašno, to je počelo pre par godina, nije samo sad. Kad su ubili mog druga u Kraljevu, on je bio hirurg, ubio ga je pacijent. Otišao je u penziju, ali su ga molili da ostane još šest meseci jer nije bilo hirurga i neki pacijent koji je bolovao od duševne bolesti ga je ubio. Ja sam čitao komentare u Blicu, 45 od 46 komentara su bili jezivi. Stoka matora, tako mu i treba, doktore sve treba pobiti, zinula mu gu*ica za pare… Već dugo se stvara taj osećaj da su lekari neprijatelji pacijentima i obrnuto. Sad smo počeli pacijente da delimo na vakcinisane i nevakcinisane, doktore na onakve i ovakve. To ništa ne valja. Je l’ mi svi zajedno hoćemo da izađemo iz ovoga ili nećemo? Nikad nećemo izaći svađajući se. Ja sam potpuno rezistentan na uvrede. Moj advokat mi je savetovao da uzmem par miliona dinara, mene to ne interesuje. Ti što me vređaju moraju da znaju da me to apsolutno ne interesuje. Ljudi su već profilisani. Imate jednu grupu koja ne veruje i ovu grupu koja veruje. Oni više neće promeniti mišljenje. Ko zna išta o ljudskoj psihologiji zna da ovi koji misle da ne postoji virus nikad neće preći na drugu stranu. Vakcinacija stoji već godinu dana na 40-50%. Nema ništa od toga. Čak i sa prisilom ne ide ništa. Prema tome, ne treba takav pristup. Stvarno nema nikakvog razloga da se svađamo. Možemo da sednemo i da se dogovorimo. Ja znam da je to u Srbiji najteže. Ja sam realan čovek, ceo život živim u ovoj zemlji. Ovde je najteže da ljudi sednu i da nađu srednji nivo. Hajde malo da zaboravimo na te termine, da se ne pljujemo, da zaboravimo na te kampanje… Mnogo sam dugo u ovom poslu, svašta znam. Mene interesuje možemo li mi da počnemo normalno da živimo. I kako? Kovid propusnice sigurno neće dovesti do normalnog života, one će samo zaoštriti sukob. Većina restorana se bori da li će preživeti ili neće. U Americi, Njujorku, je 40% restorana trajno zatvoreno. Nikad se više neće otvoriti. Vakcinisani takođe prenose virus. Kraj priče.
MARIO ZNA i SAŠA RADULOVIĆ- Sledi ekonomska kriza, deo njihovog plana- Mediji ćute o referendumu
