Održavanje čistoće na prirodan način UZ PEPEO

Pepeo u domaćinstvu, održavanje čistoće na prirodan način.

Ako se malo osvrnete oko sebe, u svom domu, zavirite u sve fioke i ormane, pokupite sve hemijske preparate i stavite na jedno mjesto, neće vam puno biti potrebno da shvatite da pred sobom imate izuzetno opasno bojno oružije, ako bi samo polovina toga došla u kontakt sa vodom za piće, a po svemu sudeći da je već počelo da stiže do vode za piće, mogli bi ste da uništite čitavo jedno naselje.

Da li se pitate, zašto to radite? Da li zaista ima potrebe za svim tim hemijskim preparatima?

Omiljena stvar proizvođača jeste da na etiketi stoji krupnim slovima „ubija“, ubija 99,9% bakterija, ubija mrlje, masnoću, kamenac, gljivice, buđ, mrave, bube…zapravo ubija sve. Ali zaboravili su da napišu najvažniju stvar  “ Ovaj proizvod ubija ljude, djecu i sve žive organizme“. To bi trebalo jasno da piše kao one strahovite poruke na cigaretama. Dakle trebalo bi da piše “ Ovaj proizvod je opasan po vaše zdravlje, njegovo gutanje i udisanje izaziva trajne posledice po vaše zdravlje, mogući ishod je smrt, ovaj proizvod je uzročnik raka, epilepsije, ekcema, bronhitisa, astme, dezorjentacije, crvenila, svraba, nesanice, razdraženosti. “ I zato svaki put kada se u radnji nađete ispred police na kojoj stoje hemijski preparati neka vam je ova poruka u glavi, i razmislite dva puta, da li je potrebno kupovati.

Dalje u uputstvu za upotrebu potrebno je staviti rukavice i masku, očistite i isperite….isperite u našu dragu Zemlju. Možda vi niste trenutno onesposobljeni usljed dodira sa opasnim isparenjima ali flora i fauna ne nose rukavice i zaštitne maske, one su uništene zauvek, deo po deo, svakim vašim povlačenjem vode.

Ako ste shvatili, plašim se da to nije sve. Sva pakovanja prave se od plastike ili od boca pod pritiskom sa rasprščivačem. Dakle kada ga potrošite bacate ga u smeće i time ste doprineli stvaranju još jedne deponije u vašem komšiluku. Otprilike biće potrebno oko 1000 godina da se dio materija sa te ambalaže rastvori.

E sada stanite… i odlučite (to je najteže), potrošte zalihe ili ih vratite proizvođaču uz napomenu da su vas obmanuli i da ste vi sada zapravo bolesniji nego pre uklanjanja bakterija, gljivice i buđi njihovim hemijskim preparatima.

I jednostavno, okrenite novi list.

Potrudite se da sami napravite efikasna i jeftina sredstva za čišćenje i održavanje higijene u vašem domu. Vjerujte to je mnogo lakše i jednostavnije nego što vam se čini. Kako budete napredovali napredovaće i vaše interesovanje i tehnike.

Zašto je ovo važno?

• Znatno ćete uštedjeti jer više nećete morati da kupujete skupa hemijska sredstva.
• Nećete podsticati razvoj hemijske industrije, koja pored toga što vam prodaje otrov, ispušta isti u vazduh i vodu prilikom prozvodnje.
• Porodica će vam biti zahvalna, jer odjeća koju nose neće biti zatrovana otrovima iz deterdženata.
• Vodu u kojoj ste prali veš ili posuđe možete iskoristiti za polivanje baštenskog cvijeća, bez posljedica.
• I najvažnije bićete nezavisni i spremni da se snađete bili gde da se nalazite i vaše samopouzdanje da ste stvari preuzeli u svoje ruke biće ogromno.

Možemo da razmotrimo nekoliko osnovnih načina za pripemu ekoloških prepata za održavanje čistoće i higijene. Najlakša je ona da kupite od nekoga ko se time bavi, a najljepša je da sami napravite.

Dvije osnovne stvari koje su najviše u upotrebi jesu ćeđ od pepela i domaći sapun.

Domaći sapun može biti rađen na bazi loja, ili na biljnoj bazi. Koji god da imate na raspolaganju odlično je. Najjednostavija primena je sledeća:

• Za pranje veša u mašini, jednostavno izrendajte sapun na najsitniju trenicu i sipajte u odjeljak za pranje, kao miris u mjesto za omekšivač sipajte nekoliko kapi eteričnog ulja. Efikasan metod kod jako zaprljane odeće je da u jednom trenutku prekinete rad mašine i ostavite veš sa sapunom malo da odstoji, tada samo nastavite sa pranjem.
• Za pranje sudova izrendajte sapun, pomešajte ga sa vodom prokuhajte i dodajte malo glicerina.

Ćeđ od pepela. Ćeđ od pepela se pravi od drvenog pepela. Pepelo se proseje od krupnih delova i stavi se jedna trećina pepela i dve trećine ne hlorisane vode, ostavi se da odstoji desetak dana. Potom se procedi i bistra tečnost se koristi za pranje.

• Možete ga korisiti za pranje veša, kako ručno tako i u mašini, samo treba voditi računa o osetljivim, obojenim tkaninama, ili svili i vuni.
• Može se koristiti za pranje kose u kombinaciji sa tinkturama od koprive, nevena i maslačka.

Veoma efikasno i brzo sredsvo za čišćenje jeste alkoholno sirće i soda bikarbona, sirće u rastvoru sa vodom dezifikuje dok soda bikarbona djeluje abrazivno tako da kupalo jednostavno mežete održavati tako što stavite malo soda bikarbone na sunđer i izribate elemente.

Navedene rastvore možete koristi skoro za sve u kući. Ali postoji i niz trikova i finesa koje će vam olakšati spremanje kuće.

Pomoć protiv prašine. Ovo sredsvo sprečava da se prašina brzo slegne na namještaju.

• 1 litar vode
• 1 kafena kašika sirćeta
• 1 kafena kašika glicerina

Sastojke pomiješajte, nanesite na finu krpu i prebrište namještaj.

Tapacirani namještaj. Za ovu pastu potrebno vam je:

• 25g rendanog sapuna
• 500ml destilovane vode
• 100ml glicerina
• 100ml vinskog sirćeta

Zagrijte pahuljice sapuna sa vodom da se otope, ohladite i dodajte glicerin i alkohol. Uspite u plastičnu bocu i čuvajte. Kada treba da ga upotrebite malo ga ugrijte, umutite metlicom za snijeg i pjenu nanesite sunđerom na namještaj.

Odstranite žućkaste mrlje na pločicama i sanitarijama.

• 100ml sirćeta
• 100g soli

Napravite pastu od sirćeta i soli, pastu nanesite na mrlje, ostavite da odstoji oko 30 min i isperite, ako je potrebno postupak ponovite.

Čisti prozori.

• 1l vode
• 1/4 l sirćeta

Vodu uspite u kantu, dodajte u nju sirće i krpom ili sunđerom operite stakla. Obrište ih mekim ubrusom i ispolirajte novinskom hartijom.

Ako krenete u istraživanje, pronaćićete još puno korisnih savjeta i recepata za prirodan način održavanja domaćinstva. Ako pronađete i probate nešto zanimljivo pišite nam da razmjenjujemo iskustva i napravimo malu riznicu života bez hemije.

Ivana Rakarić/http://nezavisnodomacinstvo.com