Istraživanje u Izraelu pokazuje da je vakcina Pfizer poslala u bolnice stotine puta više ljudi nego što je minimum za bezbijednost!!!

Umanjivanje. To je bilo zgodno oružje protiv svega što je ugrozilo zvanični narativ Covid-a. Umanjivanje važnosti skeptičnih glasova, umanjivanje važnosti neizvesnosti, umanjivanje kontradiktornih podataka.

Nedavno je opisan tipičan primer ovog poslednjeg iz Danske. Evo još jednog, iz Izraela, koji nam daje dvostruku priliku: prvo, da pogledamo stopu značajnih neželjenih događaja nakon dopunske doze, kao što je objavljeno u anketi koju je pokrenula Vlada. Drugo, posmatrati jezik kojim su anonimni autori opisali podatke. Objavljen davno, ali (još uvek?) nije objavljen u medicinskom časopisu, rezime je napisan na hebrejskom i sadržao je 26 slajdova. U nastavku sam pokušao da ponudim precizan prevod teksta.

Tema ankete se zove „prijavljeni fenomeni“, što nije potpuna fraza za „prijavljene nuspojave“, jer se, baš kao i na drugom jeziku, obično dodaje pridev koji označava pretpostavljenu vezu sa lekom ili vakcinom.

Autori su svesni nedovoljnog prijavljivanja nuspojava, jer navode „izgleda da je prijavljivanje nedovoljno“, mada nije jasno kako to zaključuju iz prijavljenih podataka.

Ciljevi ankete su jasno navedeni (slika 1). Ukratko, to je bio slučajni uzorak iz baze podataka Ministarstva zdravlja, isključujući osobe bez navedenog broja telefona (razumljivo) i one koji su imali Covid (zašto?). Učesnici su vakcinisani 21-30 dana pre strukturiranog telefonskog intervjua, koji je obavljen 2-3 meseca od početka kampanje.

Nešto više od 2.000 ljudi završilo je anketu, ravnomerno podeljeno po polu. Nisam siguran zašto veličina uzorka nije bila mnogo veća, recimo, 20.000, bliže ispitivanjima vakcine. Nedostatak važnosti teme? Nedostatak resursa u zemlji koja je služila kao Pfizer laboratorija? Umanjivanje nepovoljnih stopa kao nepreciznih (zbog malog uzorka)?

Uzorkovanjem su obezbeđene tri starosne grupe jednake veličine, što znači da starosna distribucija uzorka nije nužno odgovarala starosnoj distribuciji vakcinisane populacije. Iako su ponekad predstavljene stope specifične za uzrast, ponderisana stopa za celu populaciju nije.

Dva do tri meseca kasnije, obavljen je naknadni intervju sa 45 od 59 žena koje su prijavile promene u menstruaciji nakon bustera. Vratićemo se na ovaj deo kasnije.

Na rezultate ankete utiče ne samo tačnost izveštavanja, već i stopa odgovora, koja se može definisati na više načina. Bilo je oko 50% prema jednoj definiciji.

Da bih procenio opseg za stopu odabranih neželjenih efekata, napraviću dve suprotne pretpostavke o neučesnicima, koji favorizuju vakcinu. Prvi je ekstreman.

• Neučesnici ne bi prijavili nikakve nuspojave, tako da bilo koju uočenu učestalost treba podeliti sa 2. Ovu ‘ispravku’ takođe možete posmatrati kao slučajne događaje.
• Neopažene stope kod neučesnika bile bi identične, tako da je svaka uočena učestalost tačna.

Isključujem mogućnost da bi neučesnici prijavili neželjene efekte češće od učesnika, opet da bi favorizovali vakcinu (konzervativni pristup).

Kratka preambula pre prikazivanja podataka: vakcine se daju uglavnom zdravim ljudima koji se ne predstavljaju kao pacijenti koji traže negu. Stoga su standardi za „bezbedno“ mnogo stroži od onih za lečenje bolesnih pacijenata. U oba slučaja, Primum non nocere (prvo, ne čini štetu) treba da bude vladajući princip.

Sada, podaci.

Prvo, vakcinisani je trebalo da ima sreće da izbegne neželjene efekte – dve trećine je prijavilo najmanje jedan (Slika 2) – od kojih su neki zvaničnici to klasifikovali kao reaktogeni. Povremeno je to bila promotivna poruka javnog zdravlja za Covid vakcine: neželjeni efekti znače da vakcina deluje! Iz nekog razloga, to nikada nije bila promotivna poruka za vakcinu protiv gripa.

U skoro 30% uzorka (589 od 2.049), ili oko 15% pod najkonzervativnijom pretpostavkom, nuspojava je bila dovoljno jaka da je izazvala poteškoće u svakodnevnim aktivnostima. Pročitajte poslednju rečenicu ponovo i zamislite da je krivac nova vakcina zasnovana na mRNA za grip, a ne Covid. Idete u kupovinu? Uzmite vakcinu protiv gripa ovde besplatno i dobra je prilika da provedete nekoliko dana u krevetu ili van posla!

Što je još važnije, hospitalizacija nakon vakcinacije bi trebalo da bude izuzetno retka, možda u jednocifrenom opsegu na milion ili tako nešto, ili ne više od jedne na 100.000. To se nekada zvalo bezbedna vakcina. Stopa u ovom uzorku bila je šest na 2.049 ili 150-300 na 100.000 (moj konzervativni raspon) – stotine puta veća nego za bezbednu vakcinu.

Koliko je dobra ova procena malog uzorka?

Pošto hospitalizacija sledi nakon ozbiljnog neželjenog događaja, možemo da proverimo da li se slaže sa ovim poslednjim. Čvrsta analiza randomizovanog ispitivanja Pfizer vakcine procenila je 18 ozbiljnih neželjenih događaja na 10.000 (180 na 100.000) iznad placebo grupe. Uglavnom, 150-300 hospitalizacija na 100.000 je uporediv raspon.

Da biste shvatili veličinu ovih stopa, uzmite u obzir 7.000-15.000 hospitalizacija u Izraelu nakon prvog bustera; 60.000-120.000 u UK; i 200.000-400.000 u SAD

To se ne uklapa u standarde bezbedne vakcine, čak i pre razmatranja smrti povezanih sa vakcinom. I bilo je smrtnih slučajeva, osim ako se ne pretpostavi da su svi prijavljeni smrtni slučajevi u svakom sistemu za praćenje lažni. U Izraelu, (kratkoročna) stopa smrtnosti od dopunske terapije(bustera) procenjena je na 8 do 17 na 100.000, možda 200 do 400 smrtnih slučajeva.

Kako autori izveštavaju o podacima o hospitalizaciji (slika 2 iznad)?

Nekoliko (0,5%, ukupno 6) onih koji su prijavili bilo kakvu pojavu nakon vakcinacije hospitalizovano je nakon te pojave.

Nije jasno da li je crveni font korišćen da naglasi sigurnost ili zabrinutost. Preveo sam prvu hebrejsku reč na „nekoliko“ (neutralno), ali je možda bliže „malo“ (uveravanje).

U svakom slučaju, istina je jednostavna: da je vakcina bezbedna, ne bi trebalo da primetimo nikakvu srodnu hospitalizaciju na uzorku od 2.000. Posmatrati šest umesto nijednog, igrom slučaja, je izmišljena propozicija.

Neželjeni događaji su podeljeni na lokalne, na mestu injekcije, i „opšte“ (tačan prevod), od kojih neke treba nazvati „sistemskim“. Otprilike polovina ispitanika prijavila je najmanje jednu opštu nuspojavu, od kojih su najčešće bili slabost ili umor (42%), glavobolja (26%), bol u mišićima ili zglobovima (25%) i temperatura iznad 38,0°C (15%). Treba napomenuti da je 5% prijavilo bol u grudima. Ovo su značajni procenti čak i ako se podele sa dva.

Autori nam uverljivo kažu da je „manjina (4,5%, ukupno 91) prijavila da je pretrpela najmanje jedan neurološki fenomen u blizini vakcinacije“ (Slika 3). To što nije bila većina je dobra vest, ali ova manjina odgovara 2-5 vakcinisanih na 100, prema mojim konzervativnim pretpostavkama. U skoro polovini slučajeva, nuspojava je još uvek bila prisutna na dan ankete.

Nemoguće je razumeti način razmišljanja službenika javnog zdravlja koji takve učestalosti smatraju prihvatljivim za masovnu vakcinaciju zdravih populacija protiv bolesti koja je otprilike rizična kao grip do oko 60. godine, i kod zdravih starijih osoba. Možda ni njih koronafobija nije poštedela.

Tri slajda predstavljaju podatke o promenama u menstruaciji. Još uvek se sećam kako je ovaj zabrinjavajući neželjeni efekat – koji ukazuje na izmenjen hormonski status i sistemsku diseminaciju lipidnih nanočestica koje sadrže mRNA – bio umanjen na početku. Rane anegdote, uglavnom objavljene na društvenim mrežama, poslale su jasnu poruku: trudnice ne treba vakcinisati. To je ignorisano.

Očigledno je da su rizik u trudnoći dobro razumeli oni koji su brzo pokrenuli post hoc istraživanje uveravanja, koje nema nikakve vrednosti. Ništa ne može uveriti logičko-moralni um da uticaj na hormone tokom normalne trudnoće ispunjava kriterijume bezbednog i etičkog ponašanja.

Učestalost promena u menstruaciji izračunata je na uzorku od 615 žena starosti 18-53 godine (Slika 4). Oko 10% žena (5-10% ispod mog konzervativnog opsega) prijavilo je neke abnormalnosti. Skoro 90% onih koje su prijavile abnormalnost prijavilo je redovnu menstruaciju pre vakcinacije, što znači da u većini slučajeva nije pogrešno pripisana. Kod polovine žena, abnormalnost je opstala u vreme naknadnog intervjua. Možda će imati još jedan pregled da nam kažu učestalost produženih ili trajnih abnormalnosti nakon treće doze. Možda ne.

Postoji šira, zabrinjavajuća perspektiva ovih podataka. Možemo biti sigurni da je vakcina stigla do jajnika i poremetila delikatan balans ženskih hormona jer su kliničke posledice bile trenutne. Šta je sa drugim organima? Nema razloga da se pretpostavi da su lipidne nanočestice koje sadrže mRNK poštedele sve druge organe, i ako jesu, kakve bi mogle biti dugoročne posledice? Već je poznato da mogu oštetiti zidove krvnih sudova.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, zabeležen je jedan slučaj miokarditisa (Slika 4, fusnota), koji je mogao biti jedna od tih šest hospitalizacija. Ne dijagnostikuje se svaki slučaj miokarditisa, tako da ne možemo isključiti jedan ili više subkliničkih slučajeva u uzorku. Da je vakcina bezbedna, ne bi trebalo da primetimo nijedan slučaj miokarditisa u uzorku od 2.000. U svakom slučaju, do sada je to široko prihvaćena nuspojava, umanjena tvrdnjama o miokarditisu povezanom sa Covidom.

Na poslednjem slajdu je navedeno pet zaključaka. Dozvolite mi da završim prevodom poslednjeg, koji se često smatra porukom za poneti kući:

Kod većine onih koji su prijavili pojave bilo koje vrste, prezentacija nakon treće doze nije bila teža u poređenju sa prethodnim vakcinacijama.

Razmišljao sam o nekoliko odgovora na ovu umirujuću poruku, ali možda nijedan nije potreban.

Nulta Tačka/DailySceptic/Dr Eyal Shahar